Nemam pojma o vakcinama. Kao ni 6,5 miliona Srba. Znam da smo se radovali kad po Dispanzeru slinimo, jer, kao, nećemo da ih primamo. Pa ti je posle dve nedelje svakako „fuknu“.
Ne pitaju te kijaš li, imaš li bronhijalnu astmu i uzimao li si pecivo kod opštine. Samo ti teta da špric da kući izbombarduješ plišanu lisicu, pa da podelite bol.
I ne, nisam čipovan. Jer da jesam, znao bih programski jezik C++ ili bih jurio Džona Konora da ga satrem, dok mu majka nije tu. Ne bi mi misterija bili magneti na frižideru, a deljenje razlomaka plod delovanja onozemaljskih sila.
Opet kažem, nemamo pojma o vakcinama.
Ali sve će da nam objasni neka Ljubinka, kad beremo višnje pa sednemo da odmorimo. Njoj je pustila poruku na viberu Dušanka iz Kutleš.
Raskrinkava i 5G.
Umeđuvremenu, sreo sma inspektora s kojim sam se u srećna vremena viđao po kafićima…
“Inspektore?”
“Molim!”
“78 je žrtava i broj raste. Sve samoubistva. Imali su rumene obraze, čudne frizure i potrebu da slikaju flašu votke, limenku Red Bula i paklicu Sobranje-a”.
“Uzrok?”
“Safir je predugo zatvoren…”
Kao: Ma neeema frke, možemo do kad hoćeš ovako zatvoreni! Nećemo da prolupamo i igramo kolo oko Stefana Nemanje.
A vidiš me: pijem vinjak iz unučeta na kej, hranim golubove, povlačim i crne i bele figure na tabli i smišljam naizmenicnu struju. Dobro, ovo poslednje je preterano.
Bez sve šale. Pitaj za seriju ili si pusti Sekulu, pročitaj Dilana Doga ili nesto od Bakmana, gledaj Ramštajnov koncert, jer je u rangu Atomskog skloništa u Han, popij Zaječarsko ili bromazepam (koj si koje voli), pij kafu na terasi, sa mačkom gledaj emisije Sanje Marinković ili probaj da pređeš 8-4 nivo na Super Mariu, bez da varaš.
U svakom slučaju, uvek kad sednem u fotelju da gledam film, posle 4 minuta mi se događa Dijana Hrkalović.
Hej RTS, nismo odgovorni, nego moramo da sedimo kući. Ne treba da kačite #ostani si doma.
Tu smo, radimo na sebi. Ne, ne učimo poljski i Dekartov koordinatni sistem. Bukvalno možemo samo da radimo na sebi, razumešime : wink wink :
Ako stepropustili...
