Ni trećina računovođa sa juga Srbije nije uspela da dobije dozvole za nastavak rada, najavljuju tihe proteste

Svega 19 od 76 računovodskih kancelarija iz Leskovca uspelo je dobije dozvole za pružanje računovodstvenih usluga i upišu se u registar, a još tri su u postupku dobijanja, dok ostale računovođe imaju vremena do kraja godine da usklade svoje poslovanje sa Zakonom o računovodstvu.

Prema podacima u koje su novinari Rešetke imali uvid, u Nišu s u dozvole do sada dobile 82 od 288 agencija, Prokuplju 6 od 32, Aleskincu 7 od 21, a u Vranju 17 od 45.

Grupa građana „Prava revizora i računovođa Srbije“ najavila je mirne proteste u drugoj polovini decembra, a kao glavni razlog za to navode rok za upis u Registar pružalaca računovodstvenih usluga, koji nadležni ne žele da produže, a što će dovesti do toga da nekoliko hiljada ljudi ostane bez posla.

Grupa građana ističe da su njihovi brojni apeli, molbe i dopisi koje su uputili nadležnim organima i stručnim službama, da se produži rok za upis u Registar pružalaca računovodstvenih usluga, a koji je utvrđen do prvog januara 2023. godine, ostali bez uspeha.

„To će za posledicu, pored ostalog, imati i to da će nekoliko hiljada ljudi ostati bez posla, usled nemogućnosti da se do navedenog roka usklade sa članom 18. Zakona o računovodstvu“, objašnjava računovođa Miloš Eraković iz Leskovca.

Naime, ovaj član obavezuje pravna lica, odnosno preduzetnike koji imaju registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga, da usklade svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona, što podrazumeva da se upišu u Registar pružalaca računovodstvenih usluga, a jedan od uslova za taj upis se odnosi na sertifikat o stečenom profesionalnom zvanju koji u Srbiji izdaju samo dve profesionalne organizacije, članice Međunarodne federacije računovođa.

„Zakon predviđa da pomenuta lica treba da imaju u radnom odnosu sa punim radnim vremenom najmanje jednog zaposlenog sa profesionalnim zvanjem u oblasti računovodstva ili revizije, koje je stečeno kod profesionalne organizacije članice Međunarodne federacije računovođa“, objašnjavaju iz ove grupe građana.

Prema njihovoj statistici iz novembra ove godine, od 7.322 pravnih lica i preduzetnika koji se bave ovom delatnošću, u Registar pružalaca računovodstvenih usluga upisano je 2.388 pravna lica i preduzetnika, od kojih je 22 odsto sa stečenim zvanjem iz poslednje tri godine od kako je donet Zakon, dok je 78 odsto upisanih sa stečenim zvanjem iz perioda od 1998. do 2000. godine.

„Ovo je pokazatelj da postoji problem kod usaglašavanja i rokom koji nam je za to ostavljen. Ova statistika je pokazatelj da je većina upisanih u Registar pravo na upis i predmetne dozvole ostvarila na osnovu profesionalnih zvanja stečenih pre 20 do 25 godina“, dodaju udruženi građani.

Oni podsećaju da je u periodu koji je ostavljen za usklađivanje sa Zakonom, sve njih ograničio koronavirus, naročito imajući u vidu proglašenje vanrednog stanja, policijske časove i neizvesnost daljeg opstanka privrednih subjekata, čak i velikih, a naročito malih biznisa. Ipak, i u to vreme računovođe su radile. Treba imati u vidu, da su usled pandemije kovida termini polaganja za sticanje profesionalnih zvanja bili otkazivani, pomerani, a realno ih je bilo dva puta godišnje, što svakako nije dovoljno.

„Novim Zakonom o računovodstvu je trebalo urediti struku, a efekat je suprotan. Ponovićemo jedan od uslova upisa: ‘da ima u radnom odnosu sa punim radnim vremenom najmanje jednog zaposlenog sa profesionalnim zvanjem u oblasti računovodstva ili revizije, koje je stečeno kod profesionalne organizacije članice Međunarodne federacije računovođa’. Da li je svrsishodno propisati da jedan čovek u agenciji koja se bavi pružanjem računovodstvenih usluga treba da bude odgovoran za stotine finansijskih izveštaja koje ta agencija sastavlja svojim klijentima“, pitaju se revizori i računovođe.

Pitaju se i koliko je to realno i koliko se time ugrožava opstanak malih, porodičnih agencija, dok se „favorizuju one agencije koje, samo na osnovu jednog zaposlenog sa profesionalnim zvanjem, sastavljaju ‘ispravan i kvalitetan’ finansijski izveštaj, što bi trebalo da bude cilj Zakona“.
„Napominjemo, i mi se slažemo sa potrebom uvođenja reda u struku, ali uz realne rokove za usklađivanje sa propisanim. Takođe, s tim u vezi imamo i podršku kolega koji su već upisani u pomenuti Registar“, kažu iz grupe građana.

Predsednica Udruženja „Računovodstvena komora Srbije“ (RKS) Snežana Mitrović ističe da računovođe za sastavljanje i dostavljanje redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja na datum bilansa 31. decembra 2022. godine moraju biti upisane u registar pružalaca računovodstvenih usluga u APR-u, jer bi se u suprotnom smatralo da je dostavljen nepotpun finansijski izveštaj, što bi značilo da je u prekršaju odgovorno lice pravnog lica, odnosno preduzetnika.

“Mi u RKS smo zabrinuti za kvalitet finansijskih izveštaja za 2022. godinu, gde je ostavljen prostor u članu 15 Zakona o računovodstvu da poslodavac opštim aktom uređuje školsku spremu i uslove koje treba da ispuni lice kome će poveriti vođenje poslovnih knjiga. Nigde u tom članu ne piše da lice mora zasnovati radni odnos kod poslodavca, pa se izvode zaključci da se može poveriti vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje izveštaja za 2022. godinu i fizičkim licima po ugovoru, a koja nemaju registrovanu delatnost za vođenje poslovnih knjiga”, objašnjava Mitrović u razgovoru za Biznis.rs.

Ona ističe da bi to uvelo zakonske zastupnike u potpunu pravnu nesigurnost, ugrozilo kvalitet samih finansijskih izveštaja, ali ne bi doprinelo unapređenju računovodstvene profesije u Srbiji.

“Zbog svega navedenog tražimo odlaganje roka za upis u Registar pružalaca računovodstvenih usluga do kraja 2023. godine, ali i izmenu Zakona o računovodstvu koju smo definisali u članu 6 zaključaka skupštine RKS i dostavili nadležnim kabinetima u junu 2021. godine”, naglašava Mitrović.

Pratite REШETKU na Facebook, Instagram, X (Twitter) i TikTok mreži. Budite uvek u toku!