Neprofitno, nestranačko i nevladino udruženje “Tim 42” iz Leskovca pokrenulo je peticiju za uvođenje merenja koncentracije suspendovanih PM10 i PM2.5 čestica, ugljen monoksida i prizemnog ozona u Leskovcu, ali i blagovremeno objavljivanje rezultata merenja kvaliteta vazduha u Leskovcu.
Poslednji objavljeni podaci na sajtu Zavoda ua javno zdravlje pokazuju da je u utorak kvalitet vazduha u ovom gradu bio “prihvatiljv”.
“Merenja koncentracije suspendovanih PM10 i PM2.5 čestica, ugljen monoksida i prizemnog ozona se ne vrše u Leskovcu i ne postoje precizne informacije ni u jednom zvaničnom dokumentu kada će se sa tim početi. Takođe, informacije o kvalitetu vazduha na internet stranici grada Leskovca se objavljuju sa zakašnjenjem od nekoliko dana (u proseku 2-3 dana) čime se ne ispunjava svrha ove aktivnosti, a to je blagovremeno obaveštavanje građana i građanki o nivoima zagađujućih materija. Nema obezbeđene automatske merne stanice za grad kako bi podaci o kvalitetu vazduha bili dostupni stanovništvu u realnom vremenu i kako bi se na vreme reagovalo adekvatnim preporukama u cilju zaštite zdravlja”, navode iz “Tima 42”.
Kako navode, u poslednjem godišnjem izveštaju o kvalitetu vazduha Zavoda za javnog zdravlje Leskovac upozoravaju da je stopa oboljevanja stanovnika za sva respiratorna oboljenja veća u grejnoj sezoni u odnosu na vangrejnu sezonu, što se može dovesti u vezu sa povećanim zagađenjem vazduha. U toku zimskih meseci, vazduh se u Leskovcu vidi.
“Zvanični dokumenti lokalne samouprave kažu da Leskovac ima prvu kategoriju vazduha – čist ili neznatno zagađen vazduh gde nisu prekoračene granične vrednosti nivoa ni za jednu zagađujuću materiju. Međutim, ista lokalna samouprava je početkom 2021. godine donela Kratkoročni akcioni plana za zaštitu vazduha na teritoriji grada Leskovca (2021 – 2023), koji se donosi u slučaju da postoji opasnost da nivoi zagađujućih materija u vazduhu prekorače jednu ili više koncentracija opasnih po zdravlje ljudi ili postoji opasnost da se prekorači koncentracija prizemnog ozona opasna po zdravlje ljudi, kao i u slučaju da postoji opasnost od prekoračenja jedne ili više graničnih ili ciljanih vrednosti za pojedine zagađujuće materije u skladu sa Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha. Ove kontradiktornosti savršeno oslikavaju situaciju na terenu – problem sa kvalitetom vazduha postoji, ali nas nadležni uveravaju da je vazduh prve kategorije”, ističu iz ove NVO.
Činjenica da je Leskovcu priliminarno iz Ministarstva zaštite životne sredine odobreno million i po dinara za pošumljavanje a Toplani 18 miliona dinara za projekat zamene kotla i prelaska sa uglja na gas, dokaz je da se u ovom gradu napokon realizuje do skora pripreman Kratkoročni akcioni plana za rešavanje problema zagađenja vazduha na teritoriji grada.
Plan je zapravo pokušaj da se u naredne dve do tri godine reši sve evidentniji problem sa kojim se suočava i Leskovac, pored većine gradova u Srbiji, i smanji emitovanje štetnih čestica.
“Stvar je u tome da Leskovac nikada do sada nije imao baš ovako veliki problem sa smogom. Prošle zime je bilo evidentno zagađenje u nekoliko dana, a u ovoj godini smo imali, pre ovog najgoreg perioda, samo jedan dan u novembru i par dana u decembru”, objašnjavao je ranije za Rešetku šef Odeljenja za zaštitu životne sredine Slađan Đikić.
On tvrdi, po trenutnim procenama, da su najveći zagađivači u Leskovcu zapravo sami građani.
“Individualna ložišta. Sve zavisi i od toga da li se grejete na drva, kakva drva, kakav je njihov kvalitet; ugalj ili nešto treće. Toplana u Leskovcu pokriva svega 12 posto stanovništva i čini svega jednu petinu izvora zagađenja. Moraćemo da u narednih godinu do dve da nađemo model kako da što veći broj građana, recimo, pređe na daljinsko grejanje, a da to za njih ne bude skupo ulaganje. To je samo jedna od stvari koju ćemo pokušati da pokrijemo ovim lokalnim akcionim planom”, navodi Đikić.
Samo na teritoriji grada bez okolnih sela evidentirana je 21.000 individualnih ložišta, a znatno je povećan i broj automobila. Ti podaci se još uvek prikupljaju.
Mislim da se cela Srbija guši u dimu, smogu i čadji. Posebno je to prisutno tamo gde ljudi lože čvrsta goriva. Ne znam šta je rešenje? Zatvaranje u stanove, nošenje maski koje ionako nosimo, eventualno ruski fotokatalitički prečišćivači vazduha za obdaništa, bolnice, škole ili neka potpuno nova strategija koja će nam što pre omogućiti zdrav i čist vazduh.
sigurno da ne treba da pocrkamo sa ova govna u vazduh.
zatvori sve pa da vidimo di je grad dao pare za silni filteri a ono jos vise smog….
ko se ugradio na ustrb naseg zdravlja?
podneti tuzbu protiv gradonacelnika za pokusaj i ostecenje zdravlja stanovnista.
hvala vam sto sirite pricu na ovu temu! svuda u srbiji je ista situacija vazduh je otrovan a ako mi gradjani nista ne uradimo gotovi smo. ja sam barem za sebe kod kuce uzela jedan fotokataliticki preciscivac vazduha posto imam dvoje male dece ali pitanje sta raditi napolju. hvala jos jedanput za tekst podrska!