Osam godina su srpski i austrijski arheolozi istraživali na lokalitetima Svinjarička čuka i Petrovac, a rezultati do kojih su došli, jedinstveni su i brišu granice između naroda Evrope. Pronađeni predmeti pripadaju najstarijem periodu ljudske civilizacije i govore o načinu života pripadnika Stančevačke kulture i od danas čine poseban deo stalne postavke leskovačkog muzeja
Prvi put će posetioci moći da vide artefakte koji približavaju način života ljudi u ovom delu Srbije u praistoriji, tačnije kamenom dobu:
“ Svinjarička čuka i Petrovac bacaju potpuno novo svetlo na ranu praistoriju leskovačke kotline. Prvi put do sada, u Narodnom muzeju u Leskovcu, imaćemo izložene predmete iz perioda starijeg kamenog doba, te veliki broj izuzetnih artefakata iz ranog neolita, koji je, do pre desetak godina bio relativno slabo istražen. Figurine, ukrasni predmeti, alatke, posude, zajedno čine drevni mozaik ostataka života pripadnika Stančevačke kulture, koji su živeli na prostoru današnjih lokaliteta. Nešto mlađi, ali ne i manje izuzetan dodatak postavci su ostaci života iz bronzanog, kao i gvozdenog doba. Tako su u grobu, iz ranog bronzanog doba pronađeni neverovatni zlatni pogrebni prilozi – nakit, za koji se zna da je nastao pre 4.500 godina, rekao je jedan od autora postavke, viši kustos, Vladimir Stevanović.
Koliko je ovaj lokalitet značajan za srpsku, evropsku, pa i svetsku arheologiju, potvrđuju reči doktorke Ester Banfi, predsednice Evropskog udruženja arheologa, koja je stručnoj i široj javnosti poručila da ovakve rezultate treba proslaviti:
“ Dolina Morave ima ključnu važnost u istoriji Evrope, od neolita, preko bronzanog, do gvozdenog doba, a lokaliteti poput Svinjaričke čuke, pružaju pregršt informacija o naseljavanju i životu tadašnjih ljudi. Saradnja austrijskih i srpskih arheologa izuzetno raduje i ohrabruje. Ova godina je u Srbiji proglašena godinom arheologije, a ona daje ogroman doprinos evropskoj i svetskoj arheologiji. Zato smo ovde i zakazali redovni godišnji sastanak asocijacije evropskih arheologa. Nažalost, skup je morao biti prebačen u onlajn formu, ali sam ja želela da dođem par dana ranije i na taj način pružim podršku svojim srpskim kolegama“.
Priprema muzejske postavke sa artefaktima sa nalazišta Svinjarička čuka i Petrovac bio je težak i zahtevan posao, na kome je mesecima radio tim ljudi: Pored autora Vladimira Stevanovića, dizajn postavke je uradila Radmila Krstić, za fotografije i ilustracije su bili zaduženi Vladimir Prokopović i magistar Nikola Mladenović, a konzervaciju i restauraciju su uradili magistar Ivan Stojanović i Jasmina Miljković.
O knjizi “Svinjarička čuka“- višeslojno nalazište od pre 8.000 do pre 3.000 godina, koja je danas, takođe, promovisana, govorili su urednica, prof. doktor Barbara Horejš sa Arheošlokog instituta u Beču i doktor Aleksandar Bulatović, sa beogradskog Arheološkog instituta.
Ono što na kraju zaslužuje da bude rečeno jeste utisak koji će, kako je predsednica Evropske asocijacije arheologa Ester Banfi naglasila u intervjuu za Rešetku, poneti iz našeg grada: Leskovački muzej je pravi primer kako takve ustanove treba da izgledaju. Možda je stvar u tome što je smešten u zgradi koja je namenski pravljena za muzej, ali biće da je mnogo toga i u posvećenosti ljudi da vas, kroz postavke, prošetaju kroz istoriju staru osam hiljada godina.
S. Stojiljković
