Da li imate prijatelja koji vas iznova svakog dana podseća da „rudarite“ u aplikaciji koju vas je naterao da instalirate u svom telefonu kako bi tobože za par nedelja ili meseci došli do svog prvog bitcoina, pija ili neke druge kriptovalute? Ne, tako nećete zaraditi skoro pa ništa – barem tako tvrdi dvadesetčetvorogodišnji Aleksandar Miljković koji već na kriptovalutama zarađuje milione.
Aleksandar je diplomirani ekonomista, zaposlen je u jednoj od vodećih telekomunikacionih kompanija u Srbiji, ali zarađuje i na kriptovalutama, prenosi Blic Biznis. Njegova priča, međutim, potpuno je drugačija – pre nego što je zaradio prvi evro u trgovini digitalnim novcem, ozbiljno se bavio istraživanjem i tehnologijom kriptovaluta. A, za sve koji su zainteresovani za svet kriptovaluta ima, kaže, važnu poruku:
“Tehnologija je dobra, projekti obećavaju, ali ne bacajte novac pošto poto da biste bili u trendu sa nečim što ne razumete”, kaže Aleksandar Miljković.
TEŠKO GRADIVO
Za kriptovalute zna 8 godina. Interesovanje za savremene tehnologije ga je u tom trenutku dovelo i do kriptovaluta, ali priznaje da mu tada nisu bile zanimljive, niti ih je u tom trenutku razumeo.
“Trebalo mi je neko vreme da se upoznam sa tehnologijom. I tek kada sam postao siguran u ono što znam, prelomio sam i počeo da ulažem u kriptovalute. Istraživanju, i tržišta i tehnologije, posebno mnogo vremena posevetio sam prošle godine tokom karantina”, priča Aleksandar.
A kako tvrdi, „gradivo“ je izuzetno teško. Za početak je čitao stručnu literaturu, s jedne strane o investiranju npr. Inteligentni investitor Bendžamina Grejma, a s druge o programiranju npr. Pragmatic programmer.
NESTABILNO TRŽIŠTE
Prvo je uložio u „velike igrače“ Bitkoin i Etereum, ali je vrlo brzo krenuo da ulaže i u druge alternativne novčiće i projekte.
Na pitanje kakav mu je pristup ulaganju i da li ima neku strategiju istakao je da je dinamika tržišta kriptovaluta drastično haotičnija nego što je to slučaj na finansijskom tržištu.
“Neki standardni pokazatelji koji važe na berzi, uopšte ne moraju da važe za kriptovalute. Postoje obrasci na osnovu kojih je moguće donositi zaključke, ali nažalost nemamo ni blizu dovoljno podataka za temeljnu analizu. Toliko je nestabilno tržište da ne možeš sa sigurnošću utvrditi da će nešto rasti. A, investicija bi trebalo da bude operacija koja na osnovu detaljne analize obećava sigurnost glavnice i adekvatan prinos. Operacije na tržištu koje ne zadovoljavaju te uslove su spekulativne”, kaže Aleksandar.
Ističe da je problem od kog boluje tržište kriptovaluta, procenat tehnički edukovanih ljudi koji su sposobni da razumeju tržište. I on, je kaže, bitno manji od korisnika koji kupuju kako bi samo sa njim trgovali.
O zaradi ne voli puno da priča, ali je istakao da je igrom slučaja najviše zaradio na kupovini pojedinačnih kriptovaluta, otprilike 1000%, ali je takođe i dodao da je to ništa u poređenju sa trgovanjem putem drugih instrumenata, kao što su na primer Futures.
“Moram da istaknem da je procenat zarade u fjučersima drastično veći, kako prihodi tako i rizik. Primera radi, na investiranih 10 dolara u roku od 15 sekundi možete imati 1500 dolara ili biti u minusu 30”, dodaje Aleksandar i upozorava da se od takvih skokova i padova vrlo lako osedi.
POENTA JE U TEHNOLOGIJI, NE U CENI
Za razliku od popularnog mišljenja koje u kriptovalutama samo vidi način za brzu i laku zaradu, Aleksandar ističe potencijal tehnologije, tj. blokčejna, na kome se kriptovalute i zasnivaju.
“Ne treba da posmatramo čitavu stvar fokusirajući se na cene nego se treba okrenuti i ka koristima same tehnologije”, zaključuje Aleksandar.
