Milana Babića i njegovu porodicu poslovne obaveze odvele su juna prošle godine iz rodnog Niša u glavni grad Argentine Buenos Ajres.
Posle nešto više od godinu dana oni priželjkuju da taj grad udaljen od Srbije skoro 12.000 kilometara postane mesto u kome će i u budućnosti živeti jer im se mnogo toga dopalo, počev od opuštenosti i srdačnosti Argentinaca, preko klime, hrane, zdravstvenog sistema, do odnosa društva prema porodici, posebno prema majkama i ljubav prema fudbalu.
Babić je za agenciju Beta rekao da su njegova supruga Zorana, tada četvorogodišnja ćerka i on došli u Argentinu pošto je američka firma u kojoj radi kao direktor, a bavi se proizvodnjom štandova za sajmove i organizacijom sajmova, krenula da širi tržište u Južnoj Americi.
„Sa vlasnikom firme planirali smo razvoj novih tržišta, a do tada smo radili na prostoru Severne Amerike i Evrope. Supruga i ja smo prvobitno planirali da se preselimo u Čile, ali smo nakon razgovora sa advokatima, ambasadom u Argentini i našim konzulom u Čileu, odlučili da to ipak bude Argentina“, kazao je Babić, ekonomista po struci.
Jedna od bitnih stvari, dodao je Babić, koja je prevagnula prilikom donošenja odluke o dolasku u Argentinu jeste zdravstveni sistem i briga o porodici koja postoji u toj zemlji, naročito zbog toga što je njegova supruga u vreme preseljenja bila u šestom mesecu trudnoće.
„Porođaj supruge u Argenitni pokazao je da nismo pogrešili što smo se doselili. To iskustvo i iskustvo sa rođenjem prvog deteta u Nišu prilično se razlikuje. Supruga je prvog dana nakon rođenja starije ćerke imala probleme sa dojenjem i nije imala adekvatnu pomoć pa je dete odmah prebačeno na flašicu. Ovde je bilo sasvim drugačije“, izjavio je Babić.
Kazao je da je njegova supruga pre porođaja u Buenos Ajresu imala nekoliko onlajn edukacija o dojenju i nezi bebe, a nakon porođaja čitav tim lekara brinuo je o njoj.
„Zdravstveni sistem u Argentini okrenut je majkama, prevenciji i zaštiti. Takvu posvećenost pacijentima mi ranije nigde nismo videli“, kazao je Babić.
On je kazao da ih je u Argentini prijatno iznenadila opuštenost i ljubaznost ljudi.
„U početku nam je bilo čudno što se niko ne gura na kasi, niko ne cupka iza tebe dok plaćaš pa moraš da žuriš da pakuješ stvari. Oni ne žure nigde, žive potpuno opušteno. Čekanje u redu im je kultuloroška stvar, tamo pričaju sa ljudima iako se ne poznaju“, kazao je Babić.
On je kazao da oko 70 odsto stanovništva u Buenos Ajresu živi teško zbog visokih troškova stanovanja ali i dodao da ljudi i pored toga žive bez stresa i da su uvek nasmejani.
Po njegovim rečima, zakup stan za porodicu sa dve spavaće sobe u kraju koji je bezbedan je od 1.500 do 2.000 dolara mesečno, a troškovi stanovanja u zgradi koja poseduje bazen, teretanu, saunu, obezbeđenje, garažu i dvorište su oko 600 dolara mesečno.
„Malo rade, ali dosta uživaju i ne mogu da shvate da se neko brine zbog problema na poslu ili male plate. Njihov stav je da uvek možete da nađete drugi posao. Oko 30 odsto stanovništva radi puno i oni puno zarađuju“, naveo je Babić.
U glavnom gradu Argentine česta je pojava da su prodavnice zatvorene iako bi po radnom vremenu ispisanom na ulaznim vratima, trebalo da rade.
„Prodavnice su privatne i vlasnici ih otvaraju kada hoće i rade koliko hoće. Kada im kažete da ste ih tražili i da je bilo zatvoreno, opušteno vam kažu, pa dobro, doći ćete kada je otvoreno“, kazao je Babić.
On je kazao da je opuštenost ljudi koja se susreće na svakom koraku nešto što im se mnogo dopada, isto kao i klima i hrana koja je po njegovim rečima, fantastična.
„U Argentini su godišnja doba suprotna našim u Srbiji. Ovde je sada zima, ali je vema blaga. Temperatura preko dana kada je najhladnije je 14 ili 15 stepeno tako da vam ne treba zimska jakna. Hrana je izvrsna, posebno govedina koja je najbolja na svetu, ali ima i mnogo ukusnih peciva sa voćem, dok je obavezni sastojak torti ‘dulce de leche’, koju bi mi u Srbiji nazvali karamelom“, rekao je Babić.
U Agentini, dodao je Babić, fudbal je religija, a dres na utakmicama je obavezan „dres kod““.
„Kada je Argentina postala šampion Amerike, a to je bilo mesec dana nakon našeg dolaska, sutradan ništa nije radilo. U restoranima nije bilo mesa, jer su svi slavili. Tek nakon tri do četiri dana sve se vratilo u normalu. Na svakom koraku su murali Maradoni i Mesiju, koji ovde predstavljaju božanstva“, kazao je Babić.
Po njegovim rečima, u Argentini je prisutna ekonomska nestabilnost koja negativno utiče na domaće stanovništvo, dok ljude koji rade za strane firme ne dotiče previše.
Ako stepropustili...
„Jedan dolar bio je 1.000 pezosa, nakon toga bio je 1.500 pa je sada 1.100. Imali su crno tržište i kao nekada kod nas na ulici su se menjale devize za pezose. Dobra stvar je što može da se plati kripto novcem jer bankarske kartice nekada prihvataju nekada ne“, kazao je Babić.
Osim ekonomske nestabilnosti, dodao je Babić, problem u Argentini je i kriminal ali ne u obimu prikazanom u serijama i filmovima.
„Ima na ulici krađa novca i telefona, a poseban problem je što te sitne krađe mogu da se završe smrću ili teškim povređivanjem. Može da se izgubi život za 50 evra koje imate u džepu. Policija je na ulici, ali je stopa kriminaliteta dosta porasla u poslednje vreme. Mi za sada, hvala Bogu nismo imali negativna iskustva, ali i naši ljudi sa Balkana bili su opljačkani“, rekao je Babić.
Dodao je da u Buenos Ajresu živi malo Srba ali da postoji srpska crkva posvećena rođenju presvete Bogorodice i manastir Svetog Save.
„Otac Stefan, a bio je tu donedavno i otac David, zaista se mnogo trudi da okupi sve Srbe koji žive u Beunos Ajresu i svake nedelje organizuje u crkvenoj porti okupljanje sa ručkom“, kazao je Babić.
Rekao je da su ušli u proces dobijanja argentinskog državljanstva i da priželjkuju da ostanu da žive u Argentini ali da će konačna odluka zavisiti od posla.
„Supruga i ja istražujemo isplativost otvaranja jednog ‘coworking’ prostora ovde. Ukoliko rezutati pokažu da nije isplativo investirati vratićemo se u Evropu ili možda odemo u neku drugu južnoameričku zemlju“, kazao je Babić.
