U skladu sa Preporukom Vlade Srbije, poslodavci u vreme visokih dnevnih temperatura, kao što je i današnja, treba da organizuju rad na takav način da se izbegne obavljanje teških fizičkih poslova pre svega u periodu od 11.00 do 16.00 časova i kada su temperature iznad 36 stepeni, rekla je načelnica Odeljenja za studijsko-analitičke poslove i nadzor u sedištu Inspektorata za rad Maja Ilić.
„To uključuje čestu zamenu zaposlenih koji rade na otvorenom, pre svega na gradilištima i u poljoprivredi, kao i u drugim delatnostima na otvorenom“, precizirala je Ilić za Tanjug.
Prema njenim rečima, u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, poslodavci su u obavezi da primene sve preventivne mere, koje uključuju organizacione, tehničke i zdravstvene mere, što podrazumeva promenu režima rada.
Ona dodaje da treba organizovati rad sa češćim pauzama, te da se obezbedi dovoljna količina vode i bezalkoholnih napitaka, kao i prostora za sklanjanje zaposlenih od sunca.
Iilć je podsetila da poslodavci moraju da informišu zaposlene o opasnostima, štetnostima i rizicima rada na otvorenom pri visokim temperaturama, kao i da obezbede dovoljan broj obučenih zaposlenih za pružanje prve pomoći.
Ilić je rekla da se svakodnevno vrše inspekcijski nadzori na celoj teritoriji Srbije, a u ovom periodu kada su visoke temperature, od juna, vrši se pojačani inspekcijski nadzor.
Ona je ukazala na određene podatke koji se vezuju za nadzore koji su izvršeni pre svega u oblasti građevine, poljoprivrede, komunalnoj delatnosti i dr.
Prema njenim rečima, u periodu od 19. do 21. juna 2024. godine, inspektori su izvršili 728 inspekcijskih nadzora, obuhvatili 2.208 zaposlenih i radno angažovanih lica, od kojih je 200 radilo na crno.
„Podneto je 124 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, od kojih je 50 zahteva bilo u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, a 74 su vezani za oblast radnih odnosa. Takođe, doneto je 120 rešenja o otklanjanju nedostataka, a ustanovljeno je da je šest poslodavaca neregistrovano obavljalo delatnost. Tada se zabranjuje obavljanje te delatnosti i nalaže se odgovarajući upis u odovarajući registar i podnosi za zahtev za pokretanje prekršajnog postupka“, rekla je Ilić.
U prethodnim danima, 10. i 11. jula inspektori su, prema njenim rečima, nastavili sa nadzorima, obuhvativši građevinarstvo, poljoprivredu i druge delatnosti, izvršivši 615 inspekcijskih nadzora kojima je obuhvaćeno 1.917 zaposlenih i radno angažovanih lica, od kojih je 162 radilo na crno.
Takođe je i tom prilikom podneto 106 zahteva za pokretanje prekršenog postupka, od kojih 44 u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Kada se govori o novčnom kažnjavanju, ukoliko poslodavac ne obezbedi propisane preventivne mere bezbednosti i zdravlja na radu, Zakonom o bezbednosti zdravlja na radu je propisana novčana kazna za poslodavca sa svojstvo pravnog lica od 1,5 do 2 miliona dinara, za odgovorno lice u pravnom licu od 50.000 do 150.000 dinara, dok je za preduzetnika propisana novčana kazna od 400.000 do 500.000 dinara.
Na pitanje šta je ostavljeno na savesti poslodavcima, a šta je definisano zakonom i uredbama kada se govori o bezbednosti zdravlja na radu pri visokim temperaturama, Ilić kaže da pored onih organizacionih, tehničkih i zdravstvenih mera, važno je da svi poslodavci koji imaju zaposlene imaju obavezu da donesu akt o proceni rizika na radnom mestu u radnoj sredini.
„Akt o proceni rizika treba da obuhvati i rizike zaposlenih koji rade na otvorenom pri visokim temperaturama i da faktički obezbede da taj rad na otvorenom bude takav da se zaposleni zaštite od nepovoljnih klimatskih prilika i takođe da bude obezbeđeno pružanje prve pomoći ukoliko je to neophodno“, navela je Ilić.
Pored Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, postoje i podzakonski propisi kojima se bliže reguliše rad na otvorenom, odnosno primena preventivnih mera, a to su pre svega Uredba o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima, zatim Pravilnik o zaštiti na radu u poljoprivredi, tu je takođe i Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu itd.
„Apelujemo i na poslodavce i na zaposlene da primenjuju mere bezbednosti i zdravlja na radu, jer jedino delotvorna prevencija i primena mera bezbednosti i zdravlja na radu doprinose smanjenju broja povreda na radu i profesionalnih bolesti i takođe doprinose tome da zaposleni budu bezbedni i zdravi na svojim radnim mestima“, poručila je Maja Ilić.
Ilić je istakla i da je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja donelo Smernice za bezbedan i zdrav rad na otvorenom pri visokim temperaturama, koje treba da pomognu poslodavcima da se rizik po zdravlje pri radu na visokim temperaturama na otvorenom svede na najmanju moguću meru i da ih usmeri kako da postupaju u slučaju pojave zdravstvenih problema vezanih za rad na visokim temperaturama.
Ako stepropustili...
Umesto da uvedu vanredno stanje koje obavezuje poslidavca oni daju neobavezujuce preporuke iz svojih klimatizovanih kabineta gde dolaze i odlaze klimatizovanim kolima koje soferi dovezu do vrata kabibeta i njihovog doma. Koliko neuk, bez iskustva zivotnog i strucnog, treba da budes a tek drzak da nedoklepan sednes i kao brines o gradjanima? Pa ovi kreteni misle da mi letimo na posao i s posla. U koju god smenu da radimo, asfalt isijava preko 50, ide do 70 stepeni jer akumulira toplotu i tako u krug svaki dan.
Ljudi padaju misleci da su bilu bolesni. Ustvari ih ubija drzava jer svaki slog posledica je rada i uopste boravka, izlaska, na visokim temperaturama.
Neozbiljna nam je drzava
Da li ste pokrenuli postupak u slucaju poginulog radnika Komunalca, posto nije bio bezbedan zbog rukovodstva koje je prekrsilo sve obavezne propise o radu i direktno ugrozio zivot nesrecnog coveka. Da li trpite pritisak kabineta koji za cilj nema zastitu zivota radnika nego zeli da zarobi direktora kao licnog taoca da bi mu ovaj za protivuslugu stavljao na raspolaganje drzavni resurs u vidu kamiona, sodera, peska, goriva za prevoz materijala i stvari a u cilju licne koristi.
Kada je tacno ova inspekcija izvrsila uvid u konkretan nesrecni dogadjaj i ako nema krivice direktora Komunalca, koji inspektor je potpisao takav nonsalatan zapisnim koji ZELIMO NA UVID ZBOG JAVNOSTI U RADU I JEDNAKOG TRETMANA U ZASTITI ZDRAVLJA I BEZBEDNOSTI SVIH GRADJANA ZAPOSLENIH KOD DRZAVNIH POSLODAVACA.
Znate zasto je umro covek koji je usai u vodu? Zbog velike temperaturne razlike krvni sudovi su odreagovali.
Vanredno stanje je znak da svi pratimo uputstva ne ko kako misli. Na suncu i ne mislis. Pravis glupostim sa plus 50 udjes u vodu od 25 stepeni. I umres. Zbog preporuka
U slucaju smrti radnika Komunalca na Svetoilijskoj, koji inspektor je izvrsio nadzor? Da li je bezbednost radnika bila propisno ispostovana od poslodavca? Gde je taj zapisnik?