Grad raspolaže sa 77 stanova površine 3.259 kvadrata, ali javnost nije dobila odgovor gde se oni nalaze, ko ih koristi i po kom osnovu. Iz „Doma“ poručuju da nemaju podatke o stotinama stanova kojima je Grad ranije raspolagao, dok izvor iz preduzeća tvrdi da sačuvana dokumentacija ipak pokazuje mnogo širu sliku.
Odgovori JP „Dom“ Leskovac na pitanja Rešetke o gradskoj stambenoj imovini otvorili su više pitanja nego što su ih zatvorili.
Na šest pitanja koja je Rešetka uputila ovom javnom preduzeću, a koja su se odnosila na broj gradskih stanova, njihovu površinu, način korišćenja, istoriju upravljanja imovinom i eventualno otuđenje, stigli su kratki odgovori koji ukupno zauzimaju tek nekoliko rečenica.
Umesto detaljnog pregleda imovine kojom upravlja javno preduzeće, javnost je tako saznala da JP „Dom“ trenutno vodi evidenciju o 77 stambenih jedinica ukupne površine 3.259 kvadratnih metara.
Na pitanje Rešetke da li neko u tim stanovima živi i po kom osnovu, odgovor je glasio:
„U većini stambenih jedinica, shodno potpisanim ugovorima, žive stanari.“
Drugim rečima, nije navedeno koliko je tačno stanova trenutno useljeno, ko ih koristi, po kojim kriterijumima su dodeljeni niti koliko se za njih plaća zakup.
„Ne posedujemo informacije“ o stotinama stanova
Posebno je zanimljiv odgovor na pitanje Rešetke o istoriji gradske stambene imovine.
Redakcija je zatražila statistički pregled upravljanja stanovima od osnivanja JP „Dom“, imajući u vidu informacije da je Grad Leskovac svojevremeno raspolagao sa znatno većim brojem stanova.
Iz „Doma“ su odgovorili:
„Na pitanje o stotinama stanova kojima je Grad Leskovac nekada upravljao ne možemo pružiti odgovor iz razloga jer takve informacije ne posedujemo.“
Na pitanje na koji način i po kom osnovu je eventualno došlo do otuđenja stanova, odgovor je bio još kraći:
„Otuđenje stanova nije u nadležnosti JP „DOM“ Leskovac.“
To jeste formalni odgovor, ali ne i informacija o sudbini imovine kojom je Grad u prethodnim decenijama raspolagao.
Rešetka, naime, nije ni pitala ko je nadležan za otuđenje, već šta se sa tom imovinom dešavalo i po kom osnovu je menjala vlasnika ili korisnika.
„Zub vremena“ i nema novih stanova
Iz „Doma“ navode da je većina postojećih stambenih jedinica u solidnom stanju, dok je kod pojedinih, zbog kako su naveli, „zuba vremena“, došlo do oštećenja.
U odgovoru se navodi da se preduzeće u tim slučajevima, „u skladu sa zakonom“, obraćalo nadležnima.
Istovremeno, JP „Dom“ u svom dugoročnom planu poslovanja nije predvidelo kupovinu novih stanova.
Ali ono što iz odgovora izostaje jeste niz podataka koji bi građanima omogućili da steknu stvarnu sliku o gradskoj stambenoj imovini.
Nema podataka o tome gde se 77 stanova nalazi, kolika je pojedinačna kvadratura, koliko ih je useljeno, ko su korisnici, po kojim kriterijumima su stanovi dodeljivani, koliki su prihodi od zakupa, koliko se novca godišnje ulaže u njihovo održavanje i koliko eventualno ima dugovanja zakupaca.
Dokumentacija ipak postoji
Upravo ovde priča postaje zanimljivija.
Prema informacijama koje su stigle do Rešetke, deo dokumentacije JP „Dom“ iz juna 2011. godine sačuvan je uprkos požaru i poplavama, a redakciji su se nakon prethodnog pisanja javili i građani koji poseduju informacije o nekadašnjoj gradskoj imovini.
Rešetka je dobila i pismo izvora koji tvrdi da je radio u JP „Dom“, uz koje su dostavljene analitičke kartice koje, prema navodima izvora, predstavljaju trag o nekadašnjoj imovini ovog preduzeća.
Izvor u svom pismu opisuje i navodnu ideju nekadašnjeg gradonačelnika Leskovca Slobodana Kocića Bojte da se gradski lokali, stanovi i garaže objedine i uknjiže na Direkciju za imovinu Republike Srbije, uz eventualnu likvidaciju JP „Dom“ i angažovanje manjeg broja menadžera koji bi upravljali tom imovinom.
Prema istom izvoru, ta ideja nije realizovana zbog protivljenja tadašnjih funkcionera, nakon čega je usledila šira racionalizacija gradske uprave.
Izvor navodi i da je tada direktor JP „Dom“ bio Aca Momčilović.
„Na ovom spisku postoje dužnici i danas aktivnih političara“
Posebno ozbiljan deo pisma odnosi se na navodne dugove korisnika gradske imovine.
Izvor tvrdi da se na dostavljenim analitičkim karticama nalaze i dugovanja pojedinih ljudi koji su danas aktivni u političkom životu Leskovca.
„Na ovom spisku koji ti šaljem postoje dužnici od pojedinih i danas aktivnih političara u Leskovcu“, navodi izvor u pismu.
Upravo zbog toga smatramo da odgovor JP „Dom“ nije dovoljan, jer pitanje nije samo koliko danas postoji gradskih stanova.
Pitanje je koliko ih je nekada bilo, šta se sa njima događalo, na osnovu kojih odluka su prodavani, vraćani kroz restituciju ili na drugi način prestajali da budu deo gradske imovine.
Građani su vlasnici, „Dom“ je samo upravljač
JP „Dom“ nije privatna firma čija je imovina poslovna tajna. Stanovi kojima upravlja predstavljaju javnu imovinu, odnosno imovinu građana Leskovca.
Zato zahtev za informacijama o toj imovini nije „ispitivanje radi ispitivanja“, već legitimno pitanje javnosti.
Posebno kada postoji podatak da Grad danas vodi evidenciju o 77 stanova, dok se istovremeno godinama govori o tome da je nekada raspolagao znatno većim stambenim fondom.
Rešetka će zato nastaviti da istražuje šta se dogodilo sa gradskim stanovima, lokalima, garažama i drugim nekretninama, kao i na koji način se danas njima upravlja.
Jer odgovor „ne posedujemo informacije“ možda jeste kratak.
Ali za javno preduzeće koje upravlja imovinom građana – nije odgovor kojim se priča može završiti.
S.Stojiljković, D.Marinković
