Prosečan frilenser u Srbiji je osoba u tridesetim godinama sa završenim fakultetom i bavi se tim poslom kako bi izdržavala sebe ili jednu i više osoba u porodici, a kojoj je to jedini izvor prihoda i koja pri tome ne ostvaruje pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje, pokazuju rezultati istraživanja koje je sprovelo Udruženje radnika na internetu.
Rezultati pokazuju da da većina radnika na internetu (77,8 odsto) zarađuju do 1.000 evra, a da zarada prosečnog frilensera iznosi oko 700 evra. Malo više od petine frilensera (22,7 odsto) zarađuje preko 1.000 evra, navedeno je u saopštenju.
To udruženje očekuje, kako je navelo, da će biti uključeno u radnu grupu za izradu Zakona o fleksibilnim oblicima rada.
Udruženje je u periodu od 25. juna do 10. jula sprovelo anketu „ Ko su radnici na internetu, čime se bave i šta im treba?” kako bi se dobilo više informacija o ovoj raznorodnoj, a mnogobrojnoj zajednici neformalnih radnika koja, kako je navedeno, ne uživa nikakvu pravnu sigurnost niti socijalnu zaštitu.
Kažu da je od izuzetne važnosti da radna grupa ima na raspolaganju rezultate istraživanja da bi, uz uvažavanje činjenica i potreba desetina hiljada ljudi koji prihoduju radom preko interneta, usvojili adekvatan zakon. Anketa je bila objavljena na društvenim mrežama da bi bila javno dostupna svima koji žele da je popune i poslata je mejlom članovima Udruženja. Anketu je popunilo 797 osoba. Takođe, anketa pokazuje da se frilensingom u Srbiji podjednako bave žene (49,2 odsto) i muškarci (50,8 odsto).
Ovo se može dovesti u vezu sa podatkom da su delatnosti kojima se pretežno bave žene trenutno u usponu, poput prevođenja i držanja časova, kažu u udruženju. Takođe se primećuje pomeranje starosne strukture naviše, odnosno oko 60 ispitanika ima između 18 i 35 godina, što znači da je ostatak ispitanika stariji od 35. Najveća koncentracija je u grupi od 26 do 35 godina – 51 odsto.
Većina (80 odsto) ima više i visoko obrazovanje, broj frilensera sa srednjom stručnom spremom takođe je značajan (19,8 odsto), a gotovo da nema onih koji imaju samo osnovno obrazovanje (manje od jedan odsto).
Jedan od najvažnijih rezultata ankete jeste podatak o procentu frilensera kojima je ovaj vid delatnosti jedini izvor prihoda (77,7 odsto), prenosi Tanjug.
U pogledu prava na penzijsko i invalidsko osiguranje, analiza podataka pokazala je da je situacija očekivano loša i zabrinjavajuća. Naime, dve trećine frilensera ne ostvaruje ova prava ni po jednom osnovu. Spektar zanimanja je izuzetno raznolik, a izdvaja se narastajuća grupacija predavača jezika (36,5 odsto), što ne predstavlja iznenađenje, budući da se ova industrija brzo razvija i na globalnom nivou zbog velike potražnje na azijskom tržištu. Frilenseri koji rade u oblasti informacionih tehnologija na drugom su mestu sa 18 odsto, a za njima oni iz oblasti umetnosti (9,3 odsto) i marketinga (8,7 odsto). Tu su i ostala zanimanja poput prevođenja, pisanja, rada na društvenim mrežama i pružanja konsultantskih usluga iz raznih oblasti.
