U sinoćnjoj pobedi reprezentacije Srbije nad Letonijom 38:25 terenu smo mogli videti dva bisera rukometna sa juga Srbije: Stefana Dodića iz Vranja i Ognjena Cinića iz Leskovca.
Dugo se u rukometnoj reprezentaciji nije naša neko južnije od Niša, a nisu jedini na pragu seniorske rukometne reprezentacije Srbije su i drugi Dodić Mateja (Vranje) i Uroš Simić (Leskovac), koji je i kapiten juniorske rukometne repeezentacije Srbije.
Sve je ovo rezultat rada dvojice rukometnih zaljubljenika i profesora fizičke kulture iz Vranja i Leskovca.
U pitanju su Miodrag Robi Nikolić, koji na žalost nije više među nama, i Dragan Monja Mitrović.
Svi ovi momci su potekli su iz njihovih škola rukometa i igrali na turniru rukometnih nada koji se već 17 godina organizuje i igra u Leskovcu.
Tako će biti i ovog vikenda od 8. do 10. novembra u dvema dvoranama u gradu na Veternici.
Očekuje se velik broj lepir rukometnih utakmica.
Pored domaćih rukometnih nada najavljen je i dolazak ekipa iz drugih gradova iz Srbije kao i ekipa iz BiH, i Severne Makedonije.
Leskovac i ovim turnirom pokazuje da je na pravom putu da postane veliki rukometni centar u Srbiji.
Leskovac ove godine ima još jednog reprezentativca u pionirskoj selekciji koji je takođe potekao iz Monjine skole, a to je Aleksa Đorđević…
U pitanju su rodjena braća Aleksandar i Ognjen Cenić iz naselja Dubočica,pre svega jako kulturni i fini momci koji su svojim zalaganjem i radom tu gde jesu!Nazalost, stariji Aleksandar nije na spisku naseg selektora,a pored Barselone i Rapid Bukutesta trenutno igra za Nexe u Hrvatskoj.Obojica su prosli cuvenu La Masijinu školu rukometa,tome su se posvetili celog svog zivota.
Sve pohvale za Monju i pokojnog Robija.
Oni su svojim entuzijazmom,organizacijom i veoma doprineli razvoju navedenih igrača.Ali sigurno nisu mogli da u praksi to pokažu jer nisu znali.Braća Cenići naši Leskovčani su najviše učili od svog oca a za Vranjance braću Dodić znam da su to naučili od Šefa Arizanovića.
Naravno nikad se neće umanjiti učinak gospodina Monje ali brate previše se Monjo hvališ.
Pa mora reklama, pa da poveća „školarinu“ 😉
Ma sve OK. Monja je vredan i sebe je pronašao u rukometu jer pored koristi koju ima ispunjava ga i zadovoljstvo u radu. Stoji to da on nema rukometno znanje odnosno praktični deo rukometa što je po meni najbitnije.On je fanatik da obezbedi uslove treniranja,organizaciju utakmica,putovanja sa senvičima ali da pokaže deci rukometno znanje tu je tanak.
Monjo nastavi i dalje , ne ljuti se , ovo je i uspeh tvoj jer si jedan od retkih u Leskovcu koji ima sklonost ka radu.Nemaš konkurenciju.