Nedavno odem u prodavnicu koja je u Đurovačkom naselju. I nakon sitne kupovine, dok ulazim u automobil, prolazi kraj mene drugo vozilo i čovek mi kaže da je kraj jedne šahte na kolovozu u rupi koja je ostala posađena „jelka“.
Lepo mi objasni gde je ta šahta. U Sokobanjskoj ulici u Prokuplju i doda da je već i dobila nadimak po jednom članu Gradskog veća koji je živeo u ovoj ulici.
I sećam se da sam jedom već pisala o toj prvo rupi u kojoj je posađeno cveće, ali kako je bilo odavno, već sam i zaboravila.
Ali rupa nije zaboravila da postoji, ostala je da traje i da ne nestaje!
Ona je pored šahte, koja je popravljena, ali ona nije. I po svoj prilici neće, pa je eto rešila da živi svoj život i priča priče o nemaru i nedovršenosti.
Ne može se ne primetiti, pa će ostati upamćena kao nešto što je odolelo „stručnim radovima“ i sanacijama.
Viša je to sila, rekao bi neko, ali ne i onaj većnik koji je obećao da do kraja godine neće biti nijedne rupe u kolovozu na čitavoj teritoriji Grada Prokuplja. Mada, ima još vremena do kraja godine, možda se ova rupa i jelka ukrote…
Da li se sećate ko je to obećao? Isti onaj većnik za kojeg kažu da je živeo baš u ovoj ulici!
Ako stepropustili...
