Najveći broj građana zatražio je besplatnu pravnu pomoć početkom ove godine nakon što su dobili policijske prekršajne prijave zbog blokade puteva na protestima protiv nakaradnih zakona o eksproprijaciji i referendumu, ali i dalje najčešće ovu uslugu potražuju oni koji ne mogu da ostvare svoja zakonom zagarantovana prava kod brojnih institucija sistema. Problem je što građani često i ne znaju da mogu da koriste ove usluge pri lokalnoj samoupravi ili u udruženjima građana, iako je Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći usvojen još 2018. godine.
Udruženje “Tim 42” iz Leskovca pokrenulo je ovih dana istraživanje koliko su građani Leskovca upoznati sa ovim svojim pravom, kao i kako ono funkcioniše u praksi.
“Da li znate ko su pružaoci besplatne pravne pomoći u Leskovcu? Da li imate pravo na besplatnu pravnu pomoć? To su osnovna pitanja. Uzorak je još uvek malii da bi izašli sa konkretnim rezultatima, ali je činjenica da znatan broj građana i dalje ne zna da pri lokalnoj samoupravi funkcioniše pružanje besplatne pravne pomoći koje sprovodi Gradska uprava grada Leskovca, Odeljenje za opštu upravu i zajedničke poslove, u skladu sa odredbama Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći”, komentariše Ana Pecarski iz ovog udruženja, koja srpovodi istraživanje.
Sa druge strane, u ovoj službi, koja se nalazi u popularnoj takozvanoj zgradi “Osmospratnica”, na prvom spratu, kažu da su samo od početka ove godine dali 508 besplatnih pravnih saveta, 94 završenih i odobrenih rešenja, to su razni akti, i samo dva zastupanja.
“Verujte, mi smo dali više pravnih saveta nego najpoznatiji advokati u ovom gradu. To je dobro i za građane i za grad i za nas. Osim što građani konsultatske usluge ne moraju da plaćaju advokatima, manje se opterećuje i budžet grada i republike. A ako je baš neophodno, mi angažujemo i advocate preko Advokatske komore u Nišu. Onaj koji je prvi naredni na spisku preuzima slučaj, a troškove po pola plaćaju grad i republika”, objašnjava pravnica Ana Maksinović, koja je jedini besplatni pravni savetnik u gradu na Veternici.
Ona tvrdi da su građani jako dobro obavešteni o tome da besplatna pravna pomoć u Leskovcu funkcioniše i da u prilog tome govori navedena statistika.
Tokom polučasovnog razgovora sa Anom i njenom koleginicom Gordanom Stanković, koja je ovlašćeno lice za odlučivanje o zahtevu za odobravanje besplatne pravne pomoći, vrata njihove kancelarije otvorila su se skoro desetak puta. Ljudi traže savete za sve: od toga kako i da li bi trebalo da plate račune koji sui m sumnjivo veliki, do toga da se požale na rad inspekcijskih službi.
“Nekada nam i institucije Sistema same šalju stranke. Najčešće ih šalje centar za socijalni rad, SUP, sud, pa čak i sami advokati kada vide da njihov klijent nema sredstava da ih plati. Ljudi se najviše javljaju za pomoć u rešavanju porodičnih odnosa, zbog nasilja u porodici, kao i zbog imovinskih prava. Ima i građana koji od nas traže da im rešimo probleme sa kojima se suočavaju prilikom ostvarivanja svojih prava kod institucija Sistema, kod lokalne samouprave, ali mi tu ne možemo da im pomognemo i da ih zastupamo jer bismo onda bili u sukobu interesa. U tom slučaju im damo savet šta bi trebalo da urade ili kontaktiramo kolege iz nadležnih službi, pokušavajući da izvršimo pritisak na njih da stranki izađu u susret”, kaže Ana.
A KO ZAPRAVO IMA PRAVO NA BESPLATNU PRAVNU POMOĆ?
Besplatna pravna pomoć može da se pruži državljaninu Republike Srbije, licu bez državljanstva, stranom državljaninu sa stalnim nastanjenjem u Republici Srbiji i drugom licu koje ima pravo na besplatnu pravnu pomoć prema drugom zakonu ili potvrđenom međunarodnom ugovoru, ako:
1) ispunjava uslove da bude korisnik prava na novčanu socijalnu pomoć saglasno zakonu kojim se uređuje socijalna zaštita ili korisnik prava na dečiji dodatak saglasno zakonu kojim se uređuje finansijska podrška porodici sa decom, kao i članovima njegove porodice odnosno zajedničkog domaćinstva, čiji je krug određen ovim zakonima;
2) ne ispunjava uslove da bude korisnik prava na novčanu socijalnu pomoć ili na dečiji dodatak, ali bi zbog plaćanja pravne pomoći iz sopstvenih prihoda u konkretnoj pravnoj stvari ispunilo uslove da postane korisnik prava na novčanu socijalnu pomoć ili na dečiji dodatak.
Članom porodice, odnosno zajedničkog domaćinstva lica iz stava 1. ovog člana ne smatra se lice protiv kojeg tražilac besplatne pravne pomoći pokreće postupak zaštite od nasilja u porodici ili drugi postupak zaštite. Prihodi i imovina lica protiv kojeg se pokreće postupak zaštite ne utiču na pravo tražioca da ostvari pravo na besplatnu pravnu pomoć, ako on ispunjava uslove propisane stavom 1. ovog člana.
Državljaninu Republike Srbije, licu bez državljanstva, stranom državljaninu sa stalnim nastanjenjem u Republici Srbiji i drugom licu koje ima pravo na besplatnu pravnu pomoć prema drugom zakonu ili potvrđenom međunarodnom ugovoru besplatna pravna pomoć može da se pruži i ako je reč o:
1) detetu o čijem se pravu, obavezi ili interesu zasnovanom na zakonu odlučuje u postupku pred sudom, drugim državnim organom odnosno organom javne vlasti;
2) licu prema kome se izvršava mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja I čuvanja u zdravstvenoj ustanovi ili zaštitna mera obaveznog psihijatrijskog lečenja;
3) licu prema kome se vodi postupak delimičnog ili potpunog lišenja ili vraćanja poslovne sposobnosti;
4) licu koje ostvaruje pravnu zaštitu od nasilja u porodici;
5) licu koje ostvaruje pravnu zaštitu od torture, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja ili trgovine ljudima;
6) licu koje traži azil u Republici Srbiji;
7) izbeglici, licu pod supsidijarnom zaštitom ili interno raseljenom licu;
8) osobi sa invaliditetom;
9) detetu koje je zaštićeno uslugom smeštaja u sistemu socijalne zaštite;
10) deci i mladima kojima je prestala usluga socijalnog smeštaja do navršene 26 godine života;
11) odraslim i starim licima koja su bez sopstvenog pristanka smeštena u ustanovu socijalne zaštite;
12) licu koje ostvaruje pravo na utvrđivanje vremena i mesta rođenja saglasno zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak;
13) licu koje je pogođeno postupkom prinudnog iseljenja i preseljenja u skladu sa zakonom kojim se uređuje stanovanje.
“SAMO IH MUKA NATERA DA ZAKUCAJU NA NAŠA VRATA”
“Niko nije zatražio našu pomoć zbog toga što mu je dobro. I mi se trudimo da svima izađemo u susret. Mnogo je ljudi koji ne mogu da plate usluge advokata. Ipak, tačno se zna i zakonom je propisano koi ma prava na naše usluge i mi toga moramo da se pridržavamo. Najviše radimo sa žrtvama nasilja u porodici i sa socijalnim slučajevima”, dodaje Ana Maksimović.
Kako navodi, pored njihove služne, u Leskovcu je za usluge besplatne pravne pomoći registrovano i Udruženje građana “Narodni parlament”.
“Mi znamo da uputimo ljude odavde i na zaštitnika prava pacijenata ili u Niš kod zaštitnika prava potrošača”, kaže Ana.
Centar za unapređivanje pravnih studija je pre par nedelja u Leskovcu organizavao predavanje o podizanju kapaciteta lokalnih udruženja u pružanju besplatne pravne podrške i pomoći.
“Besplatna pravna pomoć se po Zakonu pruža prvenstveno licima koja pripadaju osetljivim društvenim grupama, kao što su osobe sa invaliditetom, deca, stariji, siromašna lica, Romi, oboleli od zaraznih bolesti, žrtve oružanih sukoba, lica koja ne poseduju lične dokumente, lica bez stalnog prebivališta, migranti, lica koja pripadaju seksualnim manjinama i drugi”, objašnjava Saša Gajin iz Centra za unapređivanje pravnih studija u Beogradu.
Prema Zakonu, udruženja su ovlašćena da samostalno pružaju besplatnu pravnu pomoć i podršku pripadnicima osetljivih društvenih grupa pre svega u oblastima u kojim su ovlašćena da pokrenu postupke zaštite ovih lica, kao što su upravni postupak, postupak zaštite od diskriminacije…
“Takođe, udruženja su po Zakonu ovlašćena da formiraju zajedničke službe pravne pomoći sa službama pravne pomoći koje su već organizovane pri opštinama i gradovima, sa advokatima i njihovim lokalnim komorama, te fakultetskim pravnim klinikama, a u cilju obezbeđivanja kvalitetne pomoći i podrške pripadnicima osetljivih društvenih grupa. Zakon precizira da se projektne aktivnosti u vezi sa pružanjem besplatne pravne pomoći i podrške od strane udruženja finansiraju iz budžeta jedinica lokalne samouprave (opštine i gradovi), budžeta Republike Srbije kao i iz drugih izvora finansiranja”, zaključuje Gajin.
Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći se primenjuje od 1. oktobra 2019. godine. Zakonom je propisano da besplatnu pravnu pomoć može da pruža samo pružalac koji je upisan u Registar pružalaca besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške.
REGISTAR PRUŽALACA BESPLATNE PRAVNE POMOĆI I BESPLATNE PRAVNE PODRŠKE možete preuzeti na datom linku.
Tekst i video prilog su objavljeni u okviru projekta “Slobodnim govorom do slobode govora” koji podržava Američka ambasada u Beogradu preko Programa malih medijskih grantova „Mediji i demokratija“. Sadržaj teksta odgovornost je isključivo redakcije portala i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja finansijera projekta.
Još kad bi sve tako bilo ko što ona priča.
Toliko je bila „ažurna“ da i nakon mesec dana nije našla za shodno da zove i ako je trebalo da mi pomogne u roku od 8 dana. Jer njen izgovor je, zaboga, MALA PLATA i ona neće da radi!!!
molio bih novinare Rešetke da ponovo i ponovo pišu o problemu paljenja kablova i probaju da prvom prilikom pitaju i našeg gradonačelnika zašto se problem ne rešava jer nam je i policija rekla da su im ruke vezane.
Mi vas MOLIMO. Večeras je bilo NESNOSNO. Paljeno je od 9 uveče nekihsat vremena, gust beli dim koji štipe za oči i koji je najkancerogenini. Mi vas preklinjemo da nam kao novinari pomognete. Ovo se dešava svaki, ali svaki dan. Prekjuče smo isto zvali komunalnu, ništa. Svi znaju od policije do komunalne policije (koja namerno izgleda dolazi sat vremena od poziva), gde se nalaze jer su bili više puta zbog istog problema i nedavno zbog problema za ozvučenjem i urlanje koje je trajalo 12 sati!! ukupno. od 14h do 1 posle ponoći! Pale iz nekoliko kjća u istoj ulici a to je ulica ispred Knjaževačke odnosno prvo skretanje desno posle divlje deponije kod šatora, odnosno skretanje odmah iza visoke sive kuće pored koje ima puno gajbi.
Molimo vas. Ima i taj tim 42, ne želim da uvredim bilo koga, ali zar postoje razna udruženja samo radi statistike? Mi znamo šta i koliko. Ja imam alergiju istanje mi je vrlo vrlo loše već 6 meseci. Nemam više novca za lekove koji podrazumevaju 2 vrste sprejeva, 2 vrste septoleta nenormalno skupih, samo jedna kutija je 1.300 i traje 8 dana samo plus tablete protiv alergije i grla.
Čak se bune i hteli su da se biju jer smo ih jednom prijavili.
Ovo je poslednji vapaj. Hvala
Tekst je veoma neprecizan. Ova zena sa slike nije pravni savetnik, vec osoba koja procenjuje opravdanost zahteva i upucuje na advokate, koji pruzaju uslugu besplatne pravne pomoci. Ona moze da da savet, ali to nije njena uloga, a ovo udruzenje mi nije jasno koju ulogu ima, jer za zakonitost rada ove kancelarije postoji nadlezni organ u ministarstvu.
Ona je do juce bila maticarka. Kad postade pravnik? Ima brdo para paxkupila diplkmu. Jadni oni kojima ona daje pravne savete.
Sve pohvale za rad!Napokon neko normalan za pruzanje besplatne pravne pomoci!
Aman bre naprednjaci, ona ne pruza besplatnu pravnu pomoc, nije ni upisana u registar. Toliko li ste nepismeni …
Svaka cast na njihovom radu i zalaganju, vrlo strucna sluzba sve pohvale za Anu!