Školovanje jedne osobe u Srbiji košta kao manji stan
Istraživanje Instituta za razvoj i inovacije pokazalo je da školovanje jedne osobe u Srbiji od predškolskog obrazovanja do završenih studija u proseku košta više od 34.000 evra, u zavisnosti od izabrane srednje škole i fakulteta.
Prema rezultatima tog istraživanja, koje je rađeno na osnovu ekonomskih i statističkih podataka, najviše košta školovanje studenta koji je završio osnovne studije stomatologije – gotovo 71.000 evra, prenosi Danas.
„Posmatrali smo da je taj mladi čovek, visoko obrazovan, bio pet godina na fakultetu. Dakle, otišao je u produženu godinu u proseku i da je diplomirao 2018. godine, što znači da je krenuo u predškolsko 2000. godine. U tom periodu od 18 godina, dok je diplomirao, država, njegova porodica su uložili u njega 34.100 evra“, izjavio je za RTS Nenad Jevtović iz Instituta za razvoj i inovacije.
Nekadašnji ministar prosvete Srđan Verbić, a danas profesor na Fakultetu za finansije, ekonomiju i administraciju (FEFA), komentarišući ovaj podatak za Danas je istakao da mu se nimalo ne sviđa formulacija da „državu košta“ obrazovanje.
„Prvo, zato što se obrazovanje tako tretira kao trošak, a ne kao investicija. Drugo, zato što se tako imputira da država daje neke svoje pare. Nema država svoj novac, to su pare nas građana koji i kroz porez finansiramo obrazovanje sve naše dece. Ne treba komentarisati rezultate istraživanja koje i sami autori vrlo pristrasno predstavljaju. Mogu samo da zamislim kako bi mogli da ih tumače neki pragmatični donosioci odluka u javnom sektoru“, upozorio je Verbić.
Predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandar Markov navodi da ga ne bi iznenadilo i da je veći iznos u pitanju.
„Moguće je da istraživanje nije obuhvatilo sve segmente, poput troškova života studenata ili srednjoškolaca koji se školuju izvan mesta prebivališta. Jasno je da školovanje nije jeftino, ali generalno trebalo bi pre svega sagledati kakav produkt dobijamo za uloženi novac, odnosno da li kada država i roditelji investiraju u školovanje deteta dobijaju očekivani kvalitet, tj. da li svršeni srednjoškolac ili student odgovara potrebama tržišta“, smatra Markov.
On kaže da onaj ko kupuje proizvod želi da cena odgovara kvalitetu, ali nije siguran da li je to tako i kada je reč o obrazovanju mladih.
„U svakom slučaju, ako pođemo od pretpostavke da celokupno školovanje košta koliko i jedan manji stan, jasno je da kada kupujete stan, ne želite da on prokišnjava. Tako je i sa školovanjem. Neophodno je pronaći balans između cene i kvaliteta, a plašim se da to kod nas baš i nije tako. Takođe, mislim da je bitno naglasiti da veći deo navedenih troškova snose roditelji“, naglasio je Markov.
Milorad Antić iz Foruma srednjih stručnih škola navodi da je cena školovanja od 34.000 evra preskupa, pogotovo ako se ima u vidu da nakon toga sledi godinu dana volontiranja kako bi mlada osoba mogla da se uključi u svet rada, bilo da je reč o frizeru, ekonomisti ili pravniku.
Ako se, kako kaže, tokom školovanja učenik osposobi da po završetku određenog ciklusa obrazovanja može spreman da dođe kod poslodavca, kao što je to slučaj sa dualnim obrazovanjem, onda novac koji se izdvaja za njegovo školovanje nije preveliki.
Antić napominje da je srednje stručno obrazovanje u Srbiji najskuplje, jer samo jedan učenik godišnje košta između 1.100 i 1.200 evra, za razliku od gimnazije, gde je taj iznos oko 800 evra, odnosno od 600 do 700 u osnovnoj školi.
Pratite REШETKU na Facebook, Instagram, X (Twitter) i TikTok mreži. Budite uvek u toku!
Čim sam se zaposlio naučili su me da se za bolovanje ne odbija, nego dobijaš 65% a sediš kući, ne radiš.
Istom logikom posmatrano, koja je suprotna percepciji koja je ovde izložena, da li vam je palo na pamet da sračunate koliko gubite u smislu što ne zarađujete, što se zove izgubljena dobit, kao i koliko novca bukvalno bacate za nefunkcionalno obrazovanje vaše dece.
U državi u kojoj se ovim ne bave, ili se površno bave površni ljudi, lako je promašiti zanimanje. Moj sestrić završio računarski smer u mašinskoj, eno ga na gradjevini. Žali bože plaćenih profesorskih časova i grejanja po školama za djake s promašenim idejama o obrazovanju. Koliko mladih završilo menadžment, diplome im sakupljaju prašinu, jer to nije zanimanje, sa tim bez partijske knjižice ne možeš ništa, a uz partijsku protezu možeš sve. Roditeljski budžet, pošto oni izdržavaju decu tokom školovanja, često trpi bezrazložno. Sad ću konkretno pojasniti.
Ako je in upisati gimnaziju ili realno tamo idu najbolji i i đaci sa lošim uspehom zato što takvi ne mogu da se upišu na druga mesta, imamo decu koja nisu osposobljena da studiraju, a izgubili su vreme u gimnaziji. Bačene pare i vreme, a nikakvo znanje za život da se radi i zaradi. Da je postojala analiza, znale bi se potrebe tržišta i radila predviđanja, koja definišu buduće potrebe. Traže se vodoinstalateri, tamo upisuj dete. Ili dobro su plaćeni a traženi kuvari, tamo upiši dete. Šta će ikom posle osnovne škole koja je dovoljna za računanje, ikakva srednja škola, ako nije zanat, ako ne planira da studira_ Na zapadu rade za kasom sa osnovnom.
A sad percepcija izgubljene dobiti. Prosek studiranja u Srbiji donedavno je bio 8 godina. Studije traju 4 ili 5, a dete vam studira još toliko. Mesečna zarada sa fakultetskim obrazovanjem je 1000 evra, pomnoženo sa 12 meseci, to je 12000 evra za godinu dana, pomnoženo sa brojem godina preko onih koje su potrebne da se brzo završe studije, na primer puta 4 godine, to je 48 000 evra izgubljenih zarada.
Pa upisujte bilo šta, studirajte što duže i ne merite realne gubitke.
Važno je i šta se uči i koliko dugo se uči.
Roditelji fantaziraju zajedno sa decom, upisuju bilo šta, da se kaže da studiraju. Lepo kaži plaćam ga da ge ne gledam u kući, da se izduva, da ga udam, oženim, da ga sitem ušanči, pošto ja nisam uspeo, a u vojsku ne ide.
Jedna hoblerica i rešeno egzistencijalno pitanje. Keramičarski zanat i zaradjuješ ko bog. A možda budeš i ministar. Nikad se ne zna.
kažu da je besplatno.
i ja verujem njima a ne vama
zašto tako pišete