Kad uđem u neke od ovih gradskih institucoje dobijem neke čudne vizuelizacije. Na primer, PIO fond. Vrata na senzor, unutra prvo uzimate broj sa onog aparata, prilazi vam radnik obezbeđenja i usmerava do šaltera.
Tu tek počinju problemi. Ako imate sreće pa vas zapadne ljubazna službenica onda vam je život lep.
Neki, pak, srećni na kartama a nesrećni u ljubavi , dobiju ozbiljne moralne pouke i masu potpitanja.
U trenutku kad zauste da odgovore šalter se spušta naglo, zamalo pa agresivno. I lepi se ono kao „Pauza“.
Slično je i kad odete na neki od spratova bešumnim liftom.
Službenik vas kroz odškrinuta vrata uputi u neku drugu kancelariju.
Dok vi tumarate tražeći broj, vidite da ona od maločas i neka nova prođoše pored vas pričajući o sniženjima po gradu, a vi opet poljubiste zatvorena vrata.
Uopšte ne poznajem ovog čoveka koji je dobio otkaz, ali sam sigurna da nije koristio blagodeti rada u PIO fondu.
Nije dovoljno uživao u prednostima uglačanih zidova sa umetničkim slikama, podovima od skupog mermera, igranju igrica na prvoklasnim kompjuterima i potrazi za sniženjima.
Umesto svega toga, odabrao je da pešači i zviždi sa studentima.
Naravno da je najuren s posla.
Izabrao je čast ispred uljuljkivanja.
Poptuno sam sigurna da ima ljudi koji ga podržavaju i da ih nije malo.
Možda se boje da ih ne pregazi stampedo onih koji hrle ka sniženjima u radno vreme.
Ako stepropustili...
„…dok vi tumarate tražeći broj, vidite da ona od maločas i neka nova prođoše pored vas pričajući o sniženjima po gradu…“
Pobogu, gospođo Marina…Ako Vi i ja ne pripadamo oblicima života, tačnije, toj vrsti, koju nazivamo „potrošači“, to ne znači da nužno moramo biti pošteđeni, da nas, makar u prolazu, kao u Vašem primeru, vulgarno zapljusne „lahor“ vrha vrhova komunikacije te vrste.
Oduvek je ovde scenario isti samo se menjaju akteri i oduvek je bitno kojoj strani pripadaš. Ako si podguzne muva možeš da neradi svoj posao a da primaš platu i pritom budeš bahat jer si deo vladajuće klike a da pritom ne moraš ni školu da imaš odštampaćw ti diplomu ako si partijski vojnik. Sve dok do te najsitnije vaške ne bude sankcionisano i oduzete im sve privilegije i budu procesuirati i pritom oduzeto pravo i na uživanje penzije odnosno benefita njihovog nerada ovde će vladati bezakonje i bitange će vladati i potkradati poštene i vredne. Ako je ostao koji pošten i neukaljan. Vazali i istoka i zapada a puna usta pateiotizma dok se sve daje da bi se ostalo na vlasti i kralo dok Srbija sve manja a srba sve manje dok ne nestane jer smo pokazali da sa velikima neznamo i zato nas niko ne shvata ozbiljno i zato stradamo.
Svaka čast autorki teksta kojim je odslikala pravo stanje u PIO FONDU. Dovoljno je posedovati člansku kartu SNSa i lažnu diplomu, da ne morate dolaziti na posao, jer i kad dođete ili vas zamole da dođete ionako neznate šta vam je posao, osim da špijunirate i potkazujete “ kolege“ zarad liičnih aspiracija ka direktorskoj fotelji, a pritom ste moralno, intelektualno i profesionalno inferiorni u odnosu na onog kog ste podkazali…
Upravo to je ucinila embrionalna greška u liku neradnika, moralno posrnulog Nikole Lakovića.
Prijavio je Aleksandra Draškovića da je bio u Nišu i pružio podrsku studentima..Partijska masinerija je proradila i uručila otkaz jednom od najboljih radnika.
Cvrsto verujem da će u nastupajućem periodu da se društvo pročisti, osvesti..i da ce sve više biti “ Aleksandara Draškovića“, a sve manje Nikola Lakovića žbirova..