Uzgajivači živine u Srbiji zabrinuti su da će morati da gase farme ukoliko Srbija odluči da usvoji praksu Evropske unije za prelazak na slobodni uzgoj i postepenu zabranu kaveznog uzgoja kokošaka nosilja, pišu u zajedničkom tekstu portali Agrosmart i Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE).
Nadležni o tome ćute ili nemaju informacije, a na potencijalni problem osim farmera ukazuju i udruženja koja se zalažu za poštovanje dobrobiti životinja i „oslobađanje kokošaka“.
Evropska komisija saopštila je da će do kraja 2023. godine doneti zakonodavni predlog kojim bi se postepeno smanjio, a zatim do 2027. godine u potpunosti ukinuo kavezni uzgoj životinja. Države članice Evropske unije iznele su svoje datume za prilagođavanje ovoj inicijativi.
U Srbiji je trenutno praksa da se sa komercijalnog uzgoja u naslaganim kavezima prelazi na takozvane obogaćene kaveze, koji za cilj imaju povećanje prostora za kokoške, ali ne i ukidanje pregrada i nagiba pod kojim životinje stoje.
Odluka o obaveznoj upotrebi ovakvih kaveza prolongirana je sa 2020. na 2023. godinu, a do dana objavljivanja članka, iz Ministarstva poljoprivede, šumarstva i vodoprivrede portali nisu dobili komentar na ovu temu.
U Evropskoj uniji prelazak na obogaćene kaveze zakonom je definisan još 2012. godine, a danas kada je organska proizvodnja postala prioritet, on je prevaziđen.
Predstavnica kampanje „Slomimo kaveze“ Jelena Disić kaže da je svaki poduhvat za obustavljanje eksploatacije životinja dobar i da u potpunosti podržavaju evropsku inicijativu jer će ona u nekom trenutku zahtevati zahtevati promenu Pravilnika o uslovima za dobrobit životinja.
Direktor Poslovnog udruženja za živinarstvo „Zajednica živinara“ Rade Škorić tvrdi da postoje koristi od kaveznog držanja koka nosilja, jer je zatvoren prostor za držanje kokošaka kontrolisan, što je od velikog značaja za sprečavanje širenja bolesti poput ptičjeg gripa ili onih koje prenose glodari.
Farmer Radoslav Brkić čije gazdinstvo broji više od tri hiljade kokošaka smatra da bi prelazak na drugačiju proizvodnju značio i gubitak kapaciteta, pa ne bi mogli da dobiju dovoljnu količinu jaja da nahrane ljude širom Srbije.
Veterinar Zoran Kojić tvrdi da zbog nehumanih uslova kokoške često imaju poremećaje u ishrani, a da je glavni razlog zašto je u Srbiji odziv za prelazak na obogaćene kaveze slab taj što su novi kavezi skupi, zbog čega se stalno odlaže odluka o obaveznoj upotrebi obogaćenih kaveza.
Farmeri u Srbiji iz IPARD fonda mogu da dobiju podsticaj za izgradnju i opremanje farmi. Pomoć do 65 odsto vrednosti investicije preko ovog programa na raspolaganju je isključivo farmerima koji sa uzgoja u baterijskim kavezima prelaze na obogaćene kaveze, a ne i onima koji se odlučuju na podno ili slobodno držanje živine.
Ana Karanović, poljoprivrednica čiji se uzgoj kokošaka i drugih pernatih životinja bazira isključivo na slobodnom kljucanju u prirodi, kaže da se za ovakvu proizvodnju odlučila jer je zdravija.
„Jaja snesu svaki treći ili četvrti dan u zavisnosti od vremenskih uslova. Dešava se i da jaja ukradu psi lutalice ili orlovi“, navela je Ana Karanović i dodala da joj se takva vrsta proizvodnje ipak isplati jer, iako ima manje jaja, ona se prodaju po većoj ceni.
