Dok su Beograd i Novi Sad godinama unazad bili glavni centri interesovanja investitora u nekretnine, sve više pažnje sada privlače manji gradovi na jugu i istoku Srbije, poput Bora, Zaječara, Smedereva, Vranja i Leskovca.
Iako Jugoistočna Srbija učestvuje sa manje od 10% u ukupnom prometu nekretnina u zemlji, poslednjih godina beleži ubrzan rast i otvara nova vrata za investitore koji traže povoljnije, ali perspektivne lokacije za ulaganje.
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, region Južne i Istočne Srbije ostvario je u prvom kvartalu 2025. godine najveći rast u prodaji stanova – čak 41,4%, dok je vrednost ukupnog prometa porasla za 87,8% u odnosu na isti period prošle godine. Cene stanova porasle su za 6,14%.
Bor i Zaječar u vrhu po rastu cena
U Boru, gde ponuda novogradnje gotovo da ne postoji, cene stanova u starijim zgradama porasle su čak 38% tokom 2024. godine – najviše u celoj Srbiji. Slično je i u Zaječaru, gde je zabeležen rast od 28%.
Aleksandra Mihajlović sa portala 4zida objašnjava da su ovako visoke stope rasta rezultat niske osnovice – tržišta koja su ranije bila nerazvijena sada bilježe ubrzan razvoj i rast interesovanja.
„Prosečna cena stanova u Zaječaru iznosi oko 1.200 evra po kvadratu, dok je cena kvadrata kuća u proseku 590 evra. U Boru se kvadrat kuće prodaje za između 1.000 i 1.300 evra“, navodi Mihajlović.
Niš i Smederevo prednjače po ponudi
Kao najveći centar juga Srbije, Niš beleži prosečne cene stanova od oko 1.760 evra po kvadratu, dok je broj prodatih novih stanova porastao za čak 60% u prvoj polovini prošle godine.
U Smederevu, gradu na oko 65 kilometara od Beograda, cena kvadrata je oko 1.355 evra, što znači da se stan od 50 kvadrata može kupiti za 67.750 evra – dvostruko manje nego u Beogradu, gde kvadrat prosečno košta oko 2.630 evra.
Leskovac, Vranje, Palanka – tržišta u usponu
U Leskovcu prosečna cena oglašenih stanova iznosi oko 1.150 evra, dok se u Vranju kvadrat može naći i za manje od 800 evra. U Smederevskoj Palanci kvadrat kuće varira od 320 do 1.000 evra.
Poređenja radi, stan od 50 kvadrata u Beogradu prosečno košta oko 130.000 evra, dok se isti stan u Smederevu može kupiti za skoro upola manje, a u gradovima poput Vranja ili Zaječara čak i za trećinu te cene.
Šta oblikuje tržište u manjim gradovima?
Prema rečima stručnjaka, ključni faktori koji oblikuju lokalna tržišta su: ekonomska situacija, demografski trendovi, stanje infrastrukture i starost nekretnina. Iako niže prosečne plate i migracija stanovništva utiču na potražnju, oni istovremeno otvaraju prostor za investitore koji ciljaju tržište izdavanja ili renoviranja.
„Gradovi sa boljom infrastrukturom, poput Niša i Bora, beleže brži rast interesovanja, dok starije nekretnine u manjim mestima nude priliku za renoviranje i preprodaju po višim cenama“, ističe Mihajlović.
Jug i istok više nisu samo „jeftina alternativa“
Iako još uvek zaostaju po razvijenosti tržišta u odnosu na prestonicu, gradovi na jugu i istoku Srbije postaju sve privlačnija opcija za investiranje. Dinamika rasta i infrastrukturni projekti ukazuju na to da je vreme kada su ovi gradovi bili „rezerva“ za investitore – prošlost.
„Jugoistočna Srbija se više ne posmatra isključivo kao pristupačna alternativa Beogradu, već kao strateški pametan izbor za sve one koji žele da ulože uz niže troškove i potencijalno dobar prinos“, zaključuje Mihajlović.
Ako stepropustili...
Samo onaj ko je budala ili deo lanca pranja novca u ovoj kriminalizovanoj državi može kupiti stan u gradu koji nestaje i koji je za samo poslednjih 10 godina izgubio 15% svog stanovništva odnosno preko 20,000 stanovnika. Taj tempo nestajanja grada na Veternici se nazalost nastavlja pod ovom nakaradnom lokalnom vlašću koja ne vidi dalje od svog džepa i nosa (kao konji). Za oko dvadeset godina Leskovac ce umesto sadasnjih 60,000 stanovnika imati oko 30,000 stanovnika. Tako da će tada stanova biti na pretek i po veoma niskoj ceni kao što sada ima kuća i zaraslih njiva po napuštenim selima. A do tada iznajmljujte od budala i perača novca koji su stanove već kupili i to po ceni koju vi želite jer je sve više i više stanova prazno.