Kako kažu u jednoj domaćoj naftnoj kompaniji, prvo poskupljenje dolazi nam krajem marta, a drugo eventualno poskupljenje moglo bi da dođe posle toga.
Hoćemo li gorivo na pumpama ponovo plaćati kao pre nekoliko godina kada se litar dizela prodavao za više od 180 dinara i kada je na ulicama, zbog visokih troškova, bilo mnogo manje automobila, pitanje je koje je sada ponovo postaje aktuelno, a razlog je munjevit rast cene nafte na svetskom tržištu. Čak i mnogo brži nego što su to analitičari najavljivali pre samo mesec dana.
“Barel je danas, prvi put od početka pandemije kovid-19, preskočio cenu od 70 dolara. Razlog jesu napadi snaga jemenskih Huta na naftnu infrastrukturu Saudijske Arabije, ali je to bio samo dodatni udar na cenu koja je, zbog oporavka privreda, prethodno već „divljala“ i dostigla nivo od skoro 68 dolara – najviše od oktobra 2018”, piše Mondo.
Ovakav rast analitičari nisu naslućivali ni samo pre mesec dana. Moguće je da ćemo u bliskoj budućnosti videti nagli skok na tržištu nafte, pre svega zato što će tržište sada morati da ukalkulište u cenu neku vrstu premije rizika zbog učestalosti ovih napada“, ocenjuju sada analitičari ING banke, a ne gubeći iz vida rast cene zbog oporavka privreda celog sveta, te veće tražnje za gorivom.
Ovakav trend na svetskom tržištu nesumnjivo će uticati i na cenu goriva u Srbiji. Litar nafte i benzina na našim pumpama već košta nekoliko dinara više nego pre pre nedelju dana, a naftaši tvrde da bi svetsko tržište sada dodatno moglo da podgreje cenu – i to ne za dinar, dva, već više.
Kako kažu u jednoj domaćoj naftnoj kompaniji, prvo poskupljenje dolazi nam krajem marta i ono je posledica dešavanja na svetskom tržišištu od pre mesec dana. Drugo eventualno poskupljenje moglo bi da dođe posle toga, a ako cene nafte u svetu nastavi da raste, nesporna su i nova prelivanja na naše pumpe.
„U Srbiju se uveze dve trećine nafte. Poskupljenje već imamo, jer cena nafte u svetu raste već neko vreme, a novo poskupljenje očekujemo negde najkasnije za mesec dana. Ono bi prema onome šta se sada dešava sa cenom barela moglo da iznosi i nekoliko dinara po litru, ali sve zavisi od daljih kretanja u svetu. Izvesno je da se zalihe u svetu smanjuju i da raste tražnja sa boljom epidemiološkom situacijom, a to zajedno znači i veću cenu goriva“, kažu naftaši.
Ocene su i da o dugoročnoj prognozi cene nafte treba razmišljati kada prođe pandemija i kada se stabilizuju i privreda i saobraćaj. Vraćanje života u normalu, moglo bi, kako ocenjuju mnogi i domaći poznavaoci, dodatno dići i cenu barela.
Problem u Srbiji istovremeno je i akciza koja u svakoj litri goriva učestvuje i do 60 dinara. Akciza na benzin iznosi oko 58 dinara po litru, na evrodizel oko 60 dinara, a na tečni naftni gas 45 dinara po kilogramu.
U Srbiji je nedavno doneta odluka o povećanju akciza na gorivo od 1,3 odsto i to je praksa koju smo mogli videti i ranijih godina.
Litar bezolovnog benzina na srpskim pumpama kreće se oko 139 dinara, dok litar evrodizela košta oko 147 dinara.
Kada je još 2004.godine na Njujorškoj berzi cena sirove nafte premašila 40 USD za barel, tada cena benzina nije bila veća od 62 dinara. Danas je cena sirove nafte 70USD, a benzin približno 130 dinara. Ali zapitajmo se kolika je bila akciza na uvoz derivata tada a koliko je sada, tako da mogu reći da za visoku cenu goriva mozemo jedino „zahvaliti“ visokoj akcizi na uvoz, smanjenjem te akcize manje bi bilo i opterećenje na novčanik običnog gradjanina.