Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) upozorilo je da bi planirana urbanizacija prostora između magistralnog puta Niš–Leskovac i sela Donje Međurovo, sve do sela Bubanj, mogla da ugrozi jedno od najvrednijih staništa ptica u kontinentalnom delu Balkana.
Kako navode iz Društva, u Nacrtu Generalnog urbanističkog plana (GUP) Grada Niša ovaj prostor označen je kao „izgrađena zona“, što, prema oceni stručnjaka, predstavlja ozbiljnu pretnju za očuvanje prirodnih vrednosti tog područja.
Reč je o vlažnim livadama koje predstavljaju jedno od ključnih odmorišta za ptice tokom prolećnih i jesenjih migracija, ali i značajno zimovalište brojnih vrsta.
„Na ovom lokalitetu, u atarima sela Donje Međurovo, Bubanj i Pasi Poljana, tokom istraživanja ornitofaune zabeleženo je više od 120 vrsta ptica. Čak 37 vrsta iz Crvene knjige ptica Srbije prisutno je na ovom prostoru. Posebno značajan nalaz bio je stepski vivak (Vanellus gregarius) – globalno ugrožena vrsta, prvi put zabeležena u Srbiji upravo ovde“, rekao je Slobodan Marković, ornitolog DZPPS-a iz Niša.
Iz Društva podsećaju da ornitološka istraživanja na ovom području traju već pet godina, kao i da je plan da se do kraja 2026. godine podnese zvaničan zahtev za proglašenje lokaliteta zaštićenim prirodnim područjem.
Veliki potencijal za razvoj eko-turizma
Pored značaja za očuvanje biodiverziteta, iz DZPPS-a ističu da ovaj prostor ima izuzetan potencijal za razvoj eko-turizma i posmatranja ptica (birdwatchinga).
„Slični primeri iz Španije, Grčke i Crne Gore pokazuju da ovakvi lokaliteti mogu postati pokretač razvoja lokalne zajednice, privući posetioce iz zemlje i inostranstva i doneti ekonomsku dobit uz očuvanje prirode“, navode iz Društva.
Dodaju da je u GUP-u već planirana biciklistička staza kroz ovaj prostor, što bi, kako ocenjuju, moglo dodatno da doprinese razvoju održivog turizma, bez narušavanja prirodnih vrednosti.
Predlog da se izmeni GUP
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije predlaže da se iz Nacrta Generalnog urbanističkog plana ukloni oznaka „izgrađena zona“ za ovaj lokalitet, da se zabrane gradnja i infrastrukturni zahvati koji bi ugrozili staništa ptica, kao i da se pokrene postupak zaštite ovog područja kao prirodnog dobra.
„Ove mere nisu samo pitanje zaštite prirode, već i pitanje budućnosti grada. Niš ima priliku da postane primer kako se urbani razvoj može usmeriti u skladu sa prirodnim potencijalima i da pokaže da je moguće graditi grad koji poštuje svoje prirodne vrednosti. Ako se ovaj prostor izgubi u urbanizaciji, izgubiće se jedan od najvrednijih ekoloških resursa u regionu“, poručuju iz Društva.
Na kraju postavljaju pitanje da li je Niš spreman da svoju budućnost gradi na održivim osnovama i postane primer urbanog razvoja koji čuva prirodu, ili će kratkoročni interesi prevagnuti nad očuvanjem jednog od najvrednijih prirodnih lokaliteta u ovom delu Srbije.
Podsetimo, javna rasprava o Nacrtu Generalnog urbanističkog plana Grada Niša, koji definiše razvoj grada do 2040. godine, traje do 3. avgusta, do kada građani mogu da podnesu primedbe i sugestije.
Ako stepropustili...
