Više od trećine ispitanih studenata Univerziteta u Nišu želi da ode u inostranstvo, a najviše njih nezadovoljno je ekonomskom i političkom situacijom u zemlji i otišlo bi zbog potrage za poslom, pokazalo je istraživanje “Motivi mobilnosti/migracije studenata Univerziteta u Nišu” koje su radile profesorka sa Filozofskog fakulteta u Nišu Jelisaveta Todorović i Tamara Ćirić iz Akademske srpske asocijacije.
Među ispitanima je tek 15% onih koji su sigurni da ne bi otišli, dok je čak polovina neodlučno, kaže Todorović i ističe da su studenti medicine naročito motivisani da odu iz zemlje i da se mnogi ne bi ni vraćali u Srbiju, prenose Južne vesti.
Rezultati su pokazali i da četvrtina ima vrlo nezadovoljavajuću materijalnu situaciju, da oko 38% retko putuje u inostranstvo, a skoro 15% niških studenata nikada ne putuje.
Svi osim studenata Fakulteta umetnosti kao razloge zbog kojih bi želeli da odu navode potragu za poslom.
“Znamo da umetnici teško dolaze do posla, ali njihova primarna motivacija proističe iz potrebe da razvijaju svoje kapacitete i kreativnost. Od ukupnog broja 45,9% bi išlo u inostranstvo zbog potrage za poslom, a ne kao što smo očekivali da studentska populacija koristi mogućnost mobilnosti da upozna drugu sredinu, da se usavršava. Zbog nastavka školovanja otišlo bi 19,7%, zbog usavršavanja u struci 9,9%, zbog želje za upoznavanjem drugih kultura 3,4%, a zbog želje da se odvoje od roditelja samo 1,4%”, kaže Todorović.
Dodaje da su najnezadovoljniji političkom i ekonomskom situacijom u zemlji studenti medicine, a najmanje su nezadovoljni studenti Prirodno-matematičkog i Fakulteta umetnosti.
“Došli smo do jednog paradoksa – najnezadovoljniji ekonomskom situacijom su oni koji imaju najbolju ekonomsku situaciju, a to su studenti Medicinskog fakulteta”, navodi Todorović.
Prema njenim rečima, studenti ne planiraju odlazak u inostranstvo samo zbog nemaštine, već i zato što žele da primenjuju ono što su tokom studija naučili, za šta u Srbiji često nemaju prilike.
“Studentska populacija, koja je na vrhuncu intelektualnog rada, očekuje da će sve to što su učili maksimalno da koriste, a ovde ih čeka čekanje na posao, kao i praksa koja možda odstupa od svetskih standarda. Sigurna sam da oni porede razvijene tehnologije u svetu i kod nas i verovatno čeznu da budu tamo gde je to na najvišem nivou i na to imaju pravo”, ističe Todorović.
Istraživanje je pokazalo i da oni koji bi otišli iz zemlje najviše računaju na odlazak uz pomoć familije ili stipendija, a studenti Filozofskog i Fakulteta umetnosti najspremniji su da rade poslove van struke, dok su studenti Elektronskog fakulteta najmanje spremni za to.
Todorović napominje da je u istraživanju učestvovalo ukupno 356 studenata Medicinskog, Filozofskog, Ekonomskog, Elektronskog, Prirodno-matematičkog, Građevinsko-arhitektonskog i Fakulteta umetnosti.
