Zašto su inspekcijskim organima, pogotovo na lokalu, vezane ruke

Nejasna unutrašnja organizacija, finansijska zavisnost ali i različite vrste spoljašnjih pritisaka kojima su inspektori izloženi, posebno na loklanim nivoima, najveći su problem sa kojima se susreći inspekcijski organi, zaključak je “SMERNICA za unapređenje pravnog okvira i prakse u oblastima inspekcijskog nadzora”, koji je u sredu predstavio RERI, u u Media reform centru u Nišu.

Podsetimo, Rešetka je već pisala o brojnim problemima sa kojima se suočavaju stanovnici Radničkog naselja u Leskovcu zbog divljih otpada i zagađenja vazduha u ovom delu grada, kojima ni inspekcijski organi nisu uspeli da stanu na put, a još manje da ih sankcionišu.

POVEZANO:

Višedecenijsko zagađenje u Leskovcu: Od krađe preko topljenja kablova do trovanja vazduha koje niko ne kontroliše
„Turčin“ i „Ljupi“ su ti koji spaljivanjem na svojim otpadima truju Leskovčane – Inspekcije i sudovi im ne mogu ništa?
Obišli smo lokacije na kojima se tope kablovi i zagađuje vazduh u Leskovcu, ima ih na desetine – VIDEO

U praksi identifikovana kao jedna od najslabijih karika u sistemu zaštite životne sredine, efikasnost i delotvornost rada inspekcijskih organa istovrememeno predstavlja ključni mehanizam nadzora nad zakonitim poslovanjem privrede, radom upravnih organa kao I postupanjem građana u ovoj oblasti.

Na osnovu višegodišnjeg iskustva u pravnim postupcima za zaštitu životne sredine pred javnom upravom, inspekcijskim organima, ali i sudovima, organizacija RERI u Smernicama problematizuje kritične tačke u sistemu inspekcijskog rada i daje preporuke za njihovo unaređenje.

“Veoma je bitan kontekst u kom pokrećemo pitanja inspekcijskog nadzora, a to je duboko zabrinjavajuće stanje životne sredine u kome živimo. Kada je zagađenje u ovoj meri očigledno i rasprostranjeno, ne možete da ne postavite pitanje kapaciteta. Inspektori u lokalu pored inspekcijskog nadzora uglavnom obavljaju i druga zaduženja“ rekao je Mirko Popović, programski direktor RERI-ja, napominjući da “rešenje nije centralizacija na nivou Ministarstva za zaštitu životne sredine, jer se pokazuje da ono ima još manji organizacioni kapacitet”.

Postojeća sistemska rešenja ne uređuju oblast inspekcije na efikasan način, a kako je istakao Nikola Gagić, advokat RERI-ja, Zakon o inspekcijskom nadzoru usvojen je tek 2015-te ali do danas brojna organizaciona pitanja nisu propisima rešena, pa je zahtevi za vanrednim inspekcijskim nadzorom predstavljaju najvažniji instrument u radu organizacije, i generalno u pokušajima da se spreče protivzakonita delai štete u životnoj sredini.

“Mi upraksi imamo niz slučajeva kada upravni postupak koji pokrenemo potraje i do šest meseci, zbog nejasnih nadležnosti među samim inspekcijskim službama, a u životnoj sredinidan ili dva su presudni da bi se zaustavilanenadoknadiva šteta”naveoje Gagić, ističući da je “načelo prevencije” ključni faktor i primarna svrha inspekcijskog nadzora, koja se ostvaruje samo uz blagovremenu reakciju.

Gagić navodi da, konačno i kada je šteta utvrđena, inspektori imaju diskreciona ovlašćenja da odluče kakvu će odgovornost pokrenuti, te da je u domaćoj praksi daleko češće pokretanje prekršajnih postupaka umesto krivičnih čime se ograničava odgovarajućekažnjavanje.

On se posebno osvrnuo na problem nepostupanja po već donetim rešenjima, koje kako tvrdi “sistemskiohrabrujepravne subjekte koji krše zakone” a posebno u oblasti nelegalne gradnjeuparkovima prirode širom Srbije, koji kako kaže “postajuluksuzna arenaza ostvarivanje nelegalnog profita”.

“RERI je podnosio brojne prijave, a imamo primer da u Majdampeku postoji već 40 rešenja o rušenju objekata ali se ona ne sprovode,” dodao je Gagić i napomenuo da je neophodno uključiti javnost, posebno stručne organizacije, ali kao legitimnu stranku u postupku, kada se podneseprijava.

Konstatujući da su, od postavljanja pravnog okvira, adekvatna sistemska i organizaciona rešenja izostala, učesnicu su saglasni da je dalja i sveobuhvatnija reforma setroa inspekcije neophodna.

U Smernicama se navode primeri dobre regionalne prakse, poput Hrvatske i Crne Gore, koje imaju jedinstven inspekcijski organ, uz dinamično prilagođavanje prakse, kako bi se pronašao najefikasniji način funkcionisanja.

“Reorganizacija inspekcijskih službi kroz spajanje u jedinstven sektor inspektorata, mogla bi da reši neke od ključnih problema u njihovom funkcionisanju” tvrdi Marinko Radić, stručnjak u oblasti inspekcijskog nadzora i dugogodišnji rukovodilac inspekcijskih službi u više oblasti.

“Nejasna unutrašnja organizacija, finansijska zavisnost ali i različite vrste spoljašnjih pritisaka kojima su izloženi, posebno na loklanim nivoima. Objedinjen sektor inspekcijskog nadzora sa jasnom podelom odgovornosti mogao bi da dovede do saradnje različitih vrsta inspekcije umesto preklapanja i sukoba nadležnosti, a upravljanje sopstvenim, namenskim budžetom obezbedio bi daleko veću efikasnost i profesionalnu nezavisnost inpekcijskih organa” zaključio je Radić.

U zaključcima diskusije, svi učesnici se posebno slažu da su veća radna i materijalnofinansijska nezavisnost inspektora ključne, da sistem kažnjavanja kada se utvrde nezakonitosti treba da podržava a ne da obezvređuje prethodni rad inspektora, ali i da taj rad mora da bude zasnovan na profesionalnom i ličnom integritetu, kao i na pravnoj odgovornosti kojoj inspektori podležu po “načelu službene dužnosti”.

Zasnovana na iskustvima i slučajevima dobre i loše prakse koji su analizirani kroz potencijal za punu primenu zakona i propisa Republike Srbije u zaštiti životne sredine, publikacija predstavlja prikaz pravnog okvira i njegove primene u sprovođenju inspekcijskog nadzora a dostupna je na sajtu organizacije RERI – Publikacije (a možete je preuzeti i putem ovog linka).