Nezadovoljstvo među zatvorenicima Okružnog zatvora u Leskovcu poslednjih dana je sve veće, a pojedini osuđenici obratili su se redakciji Rešetke tvrdeći da u poslednjih godinu dana niko nije dobio uslovni otpust, iako je to, kako navode, ranije bila uobičajena praksa.
Prema njihovim rečima, ovakva situacija dovela je do pada motivacije, nezadovoljstva i odbijanja da učestvuju u radnim obavezama u okviru zatvora. Tvrde da je do promene došlo dolaskom nove uprave, ali ističu da nemaju zvanična objašnjenja zbog čega je praksa uslovnih otpusta gotovo nestala.
„Ljudi su obeshrabreni, jer ne vide svrhu dobrog ponašanja i rada ako nema nikakve šanse za raniji izlazak“, navodi jedan od zatvorenika u obraćanju redakciji.
Pitanja bez konkretnih odgovora
Povodom ovih tvrdnji, redakcija je uputila niz pitanja Upravi Okružnog zatvora u Leskovcu, tražeći odgovore na ključne dileme:
- Da li je tačno da nijedan osuđenik nije dobio uslovni otpust?
- Koliko je zahteva podneto, a koliko odobreno ili odbijeno?
- Koji su razlozi odbijanja i kakva je uloga zatvora u tom procesu?
U odgovoru koji potpisuje upravnik, međutim, nije direktno odgovoreno na većinu konkretnih pitanja.
Šta kaže Uprava zatvora?
U dopisu se navodi da je uslovni otpust regulisan Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija, te da se može odobriti osuđeniku ako se može očekivati da ubuduće neće vršiti krivična dela i ako je izdržao propisani deo kazne.
Ključna poruka Uprave je da zatvor ne odlučuje o uslovnom otpustu već sud donosi konačnu odluku, dok zatvorska ustanova daje mišljenje o ponašanju osuđenika i ispunjenosti programa tretmana.
„Ustanove za izvršenje kazne zatvora nadležnim sudovima dostavljaju tražena mišljenja, ali ne učestvuju u postupku donošenja odluka o uslovnom otpustu“, navodi se u odgovoru upravnika Dejana Stankovića.
Zbog toga su novinari upućeni da se za detaljnije informacije obrate – sudovima.
Kako zapravo funkcioniše uslovni otpust?
U praksi, uslovni otpust nije automatsko pravo, čak ni kada osuđenik odsluži dve trećine kazne, što se često u javnosti pogrešno tumači.
Da bi neko bio pušten ranije, potrebno je dobro ponašanje tokom izdržavanja kazne, aktivno učešće u programima resocijalizacije, pozitivna procena zatvora, ali i konačna saglasnost suda, koji procenjuje rizik.
Drugim rečima, zatvor može da preporuči – ali sud odlučuje.
Gde nastaje problem?
Iako je zakonska procedura jasna, ostaje otvoreno pitanje zbog čega zatvorenici tvrde da se uslovni otpusti u praksi gotovo ne odobravaju.
Međutim, bez konkretnih podataka o broju zahteva i odobrenih otpusta – koji u odgovoru nisu dostavljeni – nemoguće je precizno utvrditi šta se zaista dešava u leskovačkom zatvoru.
D.Marinković
Ako stepropustili...
