CIVICUS Monitor je ponovo stavio Srbiju na svoju listu za praćenje zemalja u kojima dolazi do naglog pogoršanja građanskih sloboda. Ova odluka usledila je nakon pojačane represije prema masovnim studentskim protestima protiv korupcije u vlasti, koji potresaju zemlju od novembra 2024. godine, nakon smrtonosnog urušavanja nadstrešnice železničke stanice.
Kontinuirano prisustvo Srbije na listi za praćenje odražava sve ozbiljnije pretnje pravima na mirno okupljanje, slobodu izražavanja i udruživanja, jer vlasti koriste nasilje, nadzor i politički motivisana gonjenja kako bi ugušile kritičke glasove. CIVICUS Monitor trenutno ocenjuje Srbiju kao zemlju „sa opstruiranim građanskim prostorom“, što znači da civilno društvo funkcioniše, ali se suočava sa ozbiljnim pravnim i praktičnim preprekama. Uz Srbiju, na najnovijoj listi za praćenje nalaze se i Kenija, El Salvador, Indonezija, Turska i Sjedinjene Američke Države.
„Dok demonstranti istrajavaju u svojim zahtevima za odgovornošću i sistemskim promenama, vlasti pokušavaju da uguše pokret novim naletom državnog nasilja,“ izjavila je Ine Van Severen, rukovoditeljka programa istraživanja građanskog prostora u CIVICUS-u, „Vlasti Srbije aktivno kažnjavaju građane koji javno postavljaju zahteve svojim liderima.“
Masovni protesti dočekani nasiljem i zastrašivanjem
Da bi ugušile studentske proteste, srpske vlasti su pokrenule talas nasilja policije i grupa povezanih s vladajućom strankom, uz masovna hapšenja, nadzor i zastrašivanje.
Policija je više puta bacala suzavac i tukla demonstrante, što predstavlja prekomernu upotrebu sile. Samo u prvoj nedelji jula zabeleženo je više od 400 hapšenja. Pouzdani izveštaji ukazuju na slučajeve teških povreda i zlostavljanja prilikom lišenja slobode.
Nakon velikog protesta 28. juna, policija je nasilno rasterala masu i uhapsila 77 osoba, od kojih nekima nije pružena medicinska pomoć. Kao odgovor, demonstranti su započeli akcije građanske neposlušnosti, uz postavljanje barikade i spontane proteste širom zemlje.
U martu su provladini kontrademonstranti, uz podršku gradskih vlasti i zaštitu policije, podigli kampove oko ključnih institucija u Beogradu. Ovi kampovi su postali žarišta nasilja, sa čestim sukobima i napadima na novinare.
Demonstranti dodatno optužuju policiju da je nezakonito upotrebila zvučno oružje tokom protesta 15. marta, kojem je prisustvovalo oko 300.000 ljudi. Ćutanje u znak odavanja pošte žrtvama je prekinuo jak, dezorijentišući zvuk koji je izazvao paniku i stampedo. Organizacije civilnog društva su zatražile istragu, što je podržano zahtevima šest specijalnih izvestilaca UN i privremena mera Evropskog suda za ljudska prava.
Policija je najpre negirala umešanost, a potom priznala prisustvo specijalizovanog akustičnog sredstva za razbijanje demonstracija (Long Range Acoustic Device, LRAD), iako je nastavila da poriče njihovu upotrebu.
Visoki državni zvaničnici su podržavali i pokušavali da opravdaju nasilje nad demonstrantima. U julu je predsednik Aleksandar Vučić pomilovao četvoricu muškaraca povezanih s njegovom strankom, koji su brutalno pretukli studentkinju u Novom Sadu—napad koji je doveo do ostavke premijera u januaru. Vučić je najavio i pomilovanje žene optužene za pokušaj ubistva, jer je kolima uletela među grupu demonstranata, navodeći da će uslediti još pomilovanja.
Zvaničnici su takođe vršili pritisak na tužioce i sudije, optužujući ih za blagonaklonost prema demonstrantima i narušavanje nezavisnosti pravosuđa. Uoči većih protesta, državne službe su pojačale nadzor i kriminalizaciju aktivista. U martu su bez naloga snimile privatni sastanak predstavnika opozicije i civilnog društva, a zatim su snimci objavljeni u provladinim medijima. Policija je potom uhapsila šestoro učesnika sastanka i optužila ih za pokušaj rušenja ustavnog poretka, uz zahtev tužilaštva za maksimalnu kaznu od pet godina, pre nego što su prebačeni u kućni pritvor. Još šest osoba, trenutno u inostranstvu, čeka suđenje u odsustvu.
Neposredno pre protesta 28. juna, ponovo su emitovani novi prisluškivani razgovori, a vlasti su uhapsile osmoro studentskih aktivista ispred zgrada univerziteta. Pošto je sud odbio zahtev za pritvor, tužilaštvo je uložilo žalbu.
“Postupanje snaga bezbednosti je duboko alarmantno. Oni štite nasilnike koji napadaju demonstrante, sami upotrebljavaju nasilje i prisluškuju aktiviste bez ikakvog pravnog osnova ili nadzora,” rekao je Uroš Jovanović, menadžer programa javnih politika u Građanskim inicijativama. “Kršenje prava na slobodu okupljanja i izražavanja ne služi javnom interesu, već samo interesima onih koji žele da zadrže vlast.”
Zastrašivanje i odmazda
Mnogi građani koji podržavaju proteste suočili su se s kampanjama blaćenja, otkazima i pretnjama. Strani državljani su proterani ili im je zaprećeno deportacijom zbog izražavanja podrške demonstrantima, dok su prevoznici obustavljali usluge bez ikakvog objašnjenja uoči velikih skupova.
U jednom slučaju, ozbiljno policijsko maltretiranje privatnog prevoznika koji je prevozio demonstrante — uključujući kazne, sabotažu, pretnje i nasilno hapšenje njegovog sina — dovelo je do toga da je pokušao samospaljivanje ispred prostorija vladajuće stranke.
“Svedočimo razgradnji građanskih sloboda u Srbiji u realnom vremenu,” rekla je Simona Mladenovska, iz programa politike i javnog zagovaranja u Balkanskoj mreži za razvoj civilnog društva (BCSDN). „Ponovo dižemo uzbunu i pozivamo međunarodnu zajednicu – posebno EU – da pređe sa reči na dela. Pozdravljamo rastuću svest, ali reakcija mora da odgovara razmeri represije.“
