Visoke temperature i dugi periodi bez ozbiljnijih padavina poslednjih godina postali su gotovo pravilo. Klimatolozi upozoravaju da su toplotni talasi sve češći i duži, ali posledice se ne vide samo na termometrima. Prve ih osećaju reke, jezera i akumulacije.
Dok se građani rashlađuju na bazenima, a poljoprivrednici sa zebnjom gledaju u nebo očekujući kišu, jedno pitanje postaje sve aktuelnije – ima li Srbija dovoljno vode?
Na jugu Srbije, gde od raspoloživih količina vode zavise stanovništvo, poljoprivreda i privreda, opravdano se postavlja pitanje da li ulazimo u hidrološku sušu ili je reč o uobičajenom letnjem padu vodostaja.
Šta je zapravo hidrološka suša?
Kada se govori o suši, većina ljudi pomisli na ispucalu zemlju i osušene useve. Međutim, stručnjaci razlikuju nekoliko vrsta suše.
Meteorološka suša nastaje kada duže vreme nema padavina.
Poljoprivredna suša javlja se kada u zemljištu nema dovoljno vlage za razvoj biljaka.
Hidrološka suša dolazi kasnije. Ona znači da su reke, jezera, akumulacije i podzemne vode izgubili značajan deo svojih rezervi. Upravo tada nastaju problemi u vodosnabdevanju, navodnjavanju i očuvanju ekosistema.
Drugim rečima, hidrološka suša je poslednja faza jednog dugog procesa.
Zašto je jug Srbije posebno osetljiv?
Južna Srbija ima veliki broj manjih vodotokova koji mnogo brže reaguju na izostanak padavina nego velike reke poput Dunava ili Save.
Veternica, Jablanica, Vlasina, Pčinja, Toplica i brojne manje pritoke mogu za relativno kratko vreme izgubiti veliki deo proticaja. Istovremeno, veliki broj opština oslanja se upravo na lokalne akumulacije i izvorišta.
Za Leskovac je od presudnog značaja akumulacija Barje, dok su za druga mesta na jugu važni sistemi Prvonek, Vlasina, Zavoj i drugi regionalni vodni resursi.
Visoka temperatura ne utiče samo na ljude: povećava se isparavanje iz reka i jezera, zemljište brže gubi vlagu, biljke troše više vode, povećava se potrošnja vode u domaćinstvima, raste potreba za navodnjavanjem.
Upravo zbog toga se posledice dugotrajnih toplotnih talasa osećaju i nekoliko sedmica nakon što padne prva ozbiljnija kiša.
Da li postoji razlog za brigu?
Stručnjaci ocenjuju – za sada – ne.
Trenutni hidrološki podaci ne ukazuju na neposrednu opasnost od nestašice vode ili restrikcija u gradovima na jugu Srbije. Međutim, stižu i upozorenja da je mnogo važnije pratiti trend nego stanje jednog dana.
Ako se period visokih temperatura nastavi, a ozbiljnijih padavina ne bude do kraja leta, posledice bi najpre mogle da osete poljoprivreda, manji vodotokovi i lokalni sistemi za navodnjavanje.
S. Stojiljković
