Profesor sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu Goran Stojanović sa svojim timom je izumeo masku za zaštitu od korone, u koju su ugrađeni senzori pomoću kojih će, u budućnosti, korisnik sam moći da prati parametre bitne za svoje zdravstveno stanje.
„Prvi put u svetu smo uspeli da na maskama koje koristimo za zaštitu od širenja virusa izvezemo senzore koji onda mogu da detektuju iz našeg daha, na primer kapacitet naših pluća, ili mogu da detektuju temperaturu iz daha i tela, ili da detektuju postojanje različitih bakterija koje inače detektujemo iz daha, kao što je na primer heliko bakterija“, objašnjava prof. dr Goran Stojanović, vođa projekta.
Do sada su objavili više od 50 radova u svetskim časopisima, a iza sebe imaju i tri priznata patenta. Ipak, za ovakav multidisciplinarni projekat, najznačajnije su savremene mašine koje se nalaze u njihovoj lobaratoriji, ali je presudno znanje i iskustvo stručnjaka iz različitih oblasti.
„To su uglavnom elektronika, elektrotehnika, ali imamo i ljude koji imaju specijalnost iz oblasti fizike, hemije, materijala i tekstila. I zajedno kada se udružimo, onda je to dobitna kombinacija da možemo da pravimo pomake u ovoj oblasti, i da možemo da budemo kompetitivni sa vodećim svetskim centrima u ovoj oblasti“, dodaje profesor Stojanović.
Ideja implementacije i senzora, nije ovde završena. U njihovoj laboratoriji postoji i niz drugih patenata koji počivaju na sličnom principu. Tu je i znojnica koja se stavlja ispod garderobe. Takođe, senzori se nalaze u koncu za zube, ili u samim zubima ili vilici. Na osnovu toga, stručnjaci prate različite parametre, da li je u pitanju kvalitet vazduha, same osobenosti znoja ili zagrižaja zuba, i na kraju mogu da daju neku dijagnozu o opštem medicinskom stanju.
O idejnim rešenjima ugradnje elektronike brine Mitar Simić, čiji je zadatak da krajnjem korisniku, olakša upotrebu proizvoda.
„Jedan od zadataka koji je uvek veoma izazovan jeste kako za neki senzor koji napravimo, pripremiti i elektroniku koja će taj senzor pretvoriti u niz korisnih informacija koje se mogu kasnije prikazati na računaru ili na mobilnom telefonu“, navodi Mitar Simić, doktor elektrotehnike i računarstva.
Tu je i Adrijan Stevrakis, istraživač iz Grčke, čija je specijalnost povezivanje elektronike sa tekstilom.
„Trenutno radim na razvoju senzora koji koriste provodne niti i nove materijale, koji bi mogli da učine senzore dostupnim svima, i kako bi mogli da se nose na telu, i kako bi svi mogli da ih nose na telu“, kaže Adrijan Stevrakis.
Krajnji cilj ovih naučnika je proizvodnja za masovnu upotrebu. Tako bi ovi proizvodi, po pristupačnim cenama, bili dostupni čoveku kao prva pomoć u otkrivanju prvih simptoma bolesti.
