Ukupna kreditna aktivnost je prošle godine povećana za 9,7 odsto, i to 12,6 odsto stanovništvu i devet odsto privredi. To su podaci Udruženja banaka Srbije. Najveći obim kredita građanima na kraju prošle godine odnosio se na keš kredite, čak 5,3 milijardi evra, što je za 10 odsto više nego na početku prošle godine.
Porasli su i stambeni krediti i to za 16,8 odsto, što struka ocenjuje kao pozitivan signal privredne aktivnosti. Naglašavaju da su problematični krediti i dalje na niskom nivou
Kao i svaki proizvod i kredit ima svoju cenu. Poput cipela, kada je dobra cena, više se i proda. A ima i različitih vrsta u ponudi. Prošle godine najviše su se tražili potrošački, keš krediti.
“Ne mora da znači da je porast standarda doveo do rasta kreditnog zaduživanja. Možda do toga dovedu i nagomilani dugovi iz nekog prethodnog perioda. Mi imamo nespornu činjenicu da je tokom 2020. godine dobar broj građana ostao bez posla ili su im smanjene plate. Možda se u tom periodu vuku neki dugovi, računi, možda je sada neko našao posao, pa je sada rešio da te dugove „ispegla“ podizanjem kredita“, kaže Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja „Efektiva“, a piše EuroNews.
Keš krediti brzi i laki
Za keš kredite važi kao i za patike – brzi su i lako ih je dobiti. Ali, ipak mogu i da žuljaju. Patike na početku, a krediti kasnije.
“Građani očekuju da će brzo vratiti te veoma skupe, najskuplje keš kredite. Sa druge strane obično su te kategorije stanovništva već zadužene, nemaju mogućnost da koriste druge pozajmice, jer su za njih procedure drugačije, gde su uslovi za dobijanje kredita rigorozniji, pa onda ovima pribegavaju, zato što je te kredite najlakše i najbrže dobiti“, objašnjava Hasan Hanić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.
Saglasni su stručnjaci da je dobar pokazatelj i to što je više stambenih kredita uzeto. Uslovi su bolji i osim što je smanjen procenat učešća sa 20 na 10 odsto, nije potrebno ni čekati da radovi kod novih zgrada budu završeni do 80 odsto.
„Treba reći da su stambeni krediti i dalje nikad povoljniji. U poslednjih nekoliko godina, euribor je u minusu, niske su marže koje banke naplaćuju, niže su nego što su bile ranije i to daje građanima dodatni argument da podižu stambene kredite“, kaže Gavrilović.
Banka Engleske u decembru je povećala kamatne stope, takve najave stižu iz Sjedinjenih Država za mart. Da li bi i Narodna banka Srbije mogla da donese takvu odluku, iako je do sada najavljivano da poskupljenja kredita neće biti?
“Sa ekonomskog stanovišta i u nekim zdravijim, normalnim ekonomskim uslovima bi se moglo očekivati postepeni rast upravo iz razloga što je stopa inflacije sada prvi put u poslednjih desetak godina na najvišem nivou”, smatra Hanić.
Stručnjaci kažu će država uraditi sve da cena novca ostane na niskom nivou. Bar u onoj meri u kojoj može. Jer, ipak većina banaka u našoj zemlji centralu ima u nekoj zemlji Evropske unije.
Vasić: Svaki građanin duguje oko 2.000 evra
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić kaže da je uzrok povećanog interesovanja građana za kredite treba tražiti u tome što se Srbija razvija i ističe da u poslednjih godina nikad nije bio BDP veći od 3,5 odsto, a sada je oko 7 odsto.
“Ključna godina je 2020. kada se pojavila kovid kriza, a kada privreda nije stala i likvidnost nije prestala, jer je država, odnosno Narodna banka Srbije, izašla sa svojim merama, kao što su i druge banke u svetu, a nije izostala ni podrška bankarskog sektora. Navikli smo da živimo sa kovidom, ali uprkos brojnim izazovima nismo prestali da trošimo”, kaže Vasić.
Rast u javnoj i investicionoj potrošnji
On navodi da je generator rasta u javnoj i investicionoj potrošnji, jer se sve što je Srbija proizvela u toku jedne godine meri sa 3,4 do 4 milijarde novododate vrednosti u jednoj godini.
“Kada imate rast privrede imate i potrebu za kreditima. Eurobor je negativan i to se preliva na sve nas koji smo na obodu EU i utiče na to da cene kredita budu povoljne, posebno stambenih”, kaže Vasić.
On napominje da je u proseku svaki građanin Srbije dužan nešto malo manje od 2.000 evra, Hrvatske oko 3.000, dok je prosečna zaduženost stanovnika u Sloveniji oko 5.000 evra.
“Što se tiče zaduženosti, uvek treba voditi računa da se novac uzima samo za ono što vam je portrebno, a ne zato što je povoljno. Sada je trenutak da se iskoristi momenat da se uzme jeftin novac, ali ga treba iskoristiti, na primer, za zamenu stolarije, koja će uticati da ubuduće računi za struju budu niži”, kaže Vasić
On je rekao da se udeo problematičnih kredita prošle godine neznatno povećao na oko 2,6 odsto kolika je bila stopa nenaplativih kredita. Vasić je podsetio da je taj postotak 2010. gdoine bio čak 24 odsto i napomenuo da je ovako mali udeo kredita u docnji još jedan dobar pokazatelj da najveći deo klijenata izmiruje svoje obaveze na vreme.
Ako stepropustili...
