Zagađenje mikroplastikom je prvi put otkriveno u ljudskoj krvi, a naučnici su pronašli sitne čestice kod skoro 80% testiranih ljudi, piše Gardijan a prenosi Radio Slobodna Evropa.
Otkriće pokazuje da čestice mogu da putuju po telu i da se zadrže u organima.
Njihov uticaj na zdravlje je još nepoznat. Ali istraživači su zabrinuti jer mikroplastika uzrokuje oštećenje ljudskih ćelija u laboratoriji, a već je poznato da čestice zagađenja vazduha ulaze u telo i izazivaju milione ranih smrti godišnje.
Ogromne količine plastičnog otpada se bacaju u životnu sredinu, a mikroplastika sada kontaminira čitavu planetu, od vrha Mont Everesta do najdubljih okeana.
Već je poznato da ljudi unose sitne čestice hranom i vodom, kao i da ih udišu, a pronađene su u izmetu beba i odraslih.
Naučnici su analizirali uzorke krvi od 22 anonimna davaoca, svih zdravih odraslih osoba, i našli su plastične čestice kod 17. Polovina uzoraka je sadržala PET plastiku, koja se obično koristi u flašama za piće, dok je trećina sadržala polistiren, koji se koristi za pakovanje hrane i drugih proizvoda.
Četvrtina uzoraka krvi sadržala je polietilen od kojeg se prave plastične kese.
„Naša studija je prvi pokazatelj da u našoj krvi imamo čestice polimera – to je revolucionarni rezultat“, rekao je profesor Dik Vethak (Dick Vethaak), ekotoksikolog na holandskom Univerzitetu Vrije u Amsterdamu.
„Ali moramo da proširimo istraživanje i povećamo količinu uzoraka, broj procenjenih polimera itd“, dodao je on.
Dalja istraživanja brojnih grupa su već u toku, rekao je on.
„Svakako je razumno biti zabrinut“, rekao je Vethak za Gardijan. „Čestice su tu i prenose se po celom telu.“
On je rekao da je prethodni rad pokazao da je mikroplastika 10 puta veća u fecesu beba u poređenju sa odraslima i da bebe hranjene plastičnim flašama gutaju milione mikroplastičnih čestica dnevno.
„Takođe generalno znamo da su bebe i mala deca ranjiviji na izlaganje hemikalijama i česticama“, rekao je on. „To me mnogo brine.“
Novo istraživanje, objavljeno u časopisu Invajroment internešnel, je prilagodilo postojeće tehnike za otkrivanje i analizu čestica malih dimenzija od 0,0007 mm.
Neki od uzoraka krvi sadržali su dve ili tri vrste plastike. Tim je koristio čelične igle za špriceve i staklene cevi da bi izbegao kontaminaciju i testirao pozadinske nivoe mikroplastike koristeći prazne uzorke.
Vethak je priznao da se količina i vrsta plastike značajno razlikuju između uzoraka krvi.
„Ali ovo je pionirska studija“, rekao je on, a sada je potrebno više posla.
Rekao je da razlike mogu odražavati kratkoročno izlaganje pre uzimanja uzoraka krvi, kao što je pijenje iz šolje za kafu obloženo plastikom ili nošenje plastične maske za lice.
Prema njegovim rečima veliko pitanje je šta se dešava u ljudskom telu.
„Da li se čestice zadržavaju u telu? Da li se transportuju do određenih organa, kao što je prolaz kroz krvno-moždanu barijeru? I da li su ovi nivoi dovoljno visoki da izazovu bolest? Hitno moramo da finansiramo dalja istraživanja kako bismo mogli da saznamo“, rekao je Vethak.
