Demograf sa Instituta društvenih nauka Ivan Marinković izjavio je danas da sve procene govore da će nas na predstojećem popisu stanovništva biti 700.000 manje nego 2011. godine.
Marinković je za Tanjug istakao da Srbija ima negativan prirodni priraštaj od 1992. godine, a da su nedovoljna rađanja počela još od 50-tih godina prošlog veka, te da ćemo posledice toga sve više osećati i da ćemo imati sve manje dece, a da će broj stanovnika padati.
Prema njegovim rečima, ne može se očekivati da će čak i sa podizanjem nivoa rađanja značajnije promeniti demografska slika.
„To često naglašavam. Razlog je narušena starosna struktura u kojoj ima sve manje žena koje ulaze u reproduktivni period tako da će apsoluti brojevi nastaviti da padaju. Sve manje i manje dece će se rađati. Mogu da budu oscilacije na godišnjem nivou, jednu ili dve godine da dođe do neke stagnacije ali trend je jasan”, upozorava Marinković.
Što se tiče predstojećeg popisa, on kaže da je sigurno da će negativni prirodni priraštaj, razlika između umrlih i rođenih, biti oko pola miliona.
Nepoznanice su migracije, kaže, pošto nemamo informacije o spoljnim migrantima, a postoje određene procene.
„Moje kolege, čak i Republički zavod, procenjuje negativan migracioni saldo godišnje od 15.000 do 20.000, što znači da se u tom periodu oko 200.000 ljudi više odselilo nego doselilo. Znači, oko 700.000 očekujemo, ali migracije mogu to bitnije da promene, jer su bazirane na veoma nepouzdanim i skromnim podacima koje smo imali”, navodi Marinković.
U odnosu na prethodne popise, popis ove godine će biti drugi popis kada imamo pad broja stanovnika, ali demograf ističe da bismo imali pad broja stanovnika i 2002., da nije bilo rata i raspada bivše Jugoslavije.
Tada se mnogo interno raseljenih lica doselio, pa smo imali pozitivni migracioni saldo koji je nadomestio i tada već negativan prirodni prirašta.
„Dve trećine ovoga pada biće uzrokovana negativnim prirodnim priraštajem, a jedna trećina će ići na migracije. Migracije imaju značajnu ulogu, ali još uvek su te prirodne komponente prioritetne u ukupnom broju stanovnika”, ističe Mariniković.
Prema procenama UNICEF-a, Srbija je među pet najstarijih na zemalja svetu, a Marinković ističe da je Evropa i inače najstariji demografski kontinent na svetu.
Ističe da je, prema starosnoj strukturi, Italija je najgora u Evropi, a odmah za njom Nemačka, dok Španija takođe intenzivno stari.
Što se okruženja tiče, kaže, u najtežoj situaciji su Bugarska, Hrvatska i Slovenija, ali i Srbija je u toj grupi i dodaje da je demografija regionalni problem.
„Mi smo svi na sličnom putu. Hrvatska je sada imala pad koji se prognozira i kod nas, blizu 10 odsto, a mi smo veći populacioni pa je samim tim naš pad u apsolutnim brojevima veći. Hrvatska i Bugarska imaju apsolutno nepovoljnu situaciju, čak i države za koje smo smatrali da imaju mlađu starosnu strukturu kao Albanija ili Severna Makedonija takođe intenzivno stare. Njihove stope fertiliteta se izuzetno smanjuju. To je trend koji je svuda u razvijenom svetu”, istakaoje Marinković.
Što se tiče Srbije, najugroženi delovi su istočni, kaže demograf i dodaje da su u pitanju planinski krajevi i delovi koji nemaju adekvatnu infrastrukturu.
„Reč je o naseljima koja su od svog nastanka imala 100-200 stanovnika i nisu imala nikakvu demografsku budućnost. Mi smo imali neplanski nastanak naselja, češto su ona nastajala stihijski kao zbegovi od Turaka u nekim zabačenim delovima. Tako da imamo 4720 naselja, što je izuzetno veliki broj za našu populaciju. Istok Srbije je prepun takvih naselja i ona će sve intenzivnije nestajati”, upozorava
Na pitanje šta bi trebalo uraditi kako bi se poboljšala ta slika, Marinković odgovara da bi Srbija mogla da postane poželjna zemlja za život.
„Ono što može da utiče je migracija. To je komponenta koja pravi razliku. Ukoliko u nekom trenutku postanemo zemlja poželjna za priliv migranata, to može da drastično da se promeni, kao u Zapadnoj Evropi koja nema depopulaciju, a mi imamo intenzivnu”, smatra Marinković.
Iskustva mnogo bogatijih i razvijenijih zemalja koja sprovode natalitnu politiku više od 100 godina pokazala su da ne možemo da promenimo sliku i da podignemo stopu rađanja.
„Ono što možemo je da smanjimo efekte depopulacije, onda migracije da podstaknu poboljšanje starosne strukture, a zatim i podizanje nivoa rađanja”, poručuje Marinković.