Prolazi i ovo leto, kažu ne ponovilo se, a ono ne odustaje i ako je došlo preobraženje. Menja se priroda, a posebno cene. Samo mi ostajemo postojano na braniku odbrane od njih. Trudimo se da preživimo, batrgamo se u mulju i živom pesku skupoće.
Odem na pijacu sa spremnom torbom i punim novčanikom, dao preCednik, hvala bogu. Ima se može se. Najveće plate i penzije u istoriji. Nisu baš, ali ajde da zaboravimo vreme inflacje i i embarga. Pu, pu, ne ponovilio se. A opet mi mnogo stvari izgledaju kao tada. Nekako mi ovi sa vlasti svi poznati iz tog vremena. Da nisu klonirani daleko bilo?
Nego odoh ja u istoriju, a stigoh na pijacu. Što sam bio dublje među tezgama sve više me spopadala nekakva slabost. Da nije korona, prepadoh se. Nije more, ovo mora da je onaj opaki virus, besparitis. Cene kao da sam u centru gde se prodaje organska hrana, a vidim prodavačicu iz sela u kome nisu čuli za tu stranu organsku reč, a još manje znaju da je primenjuju.
Paprika oganj, more kakav oganj vulkan. Ma ne nije toliko ljuta da bljuješ plamen, već joj je cena kao Popokatepetl. Paradajz kao da su ga doneli iz Kavadarca na leđima, proizvođači, lično. Šargarepa, a jao, da nisi u zečjoj koži. Kupus salata ima da se jede u skromnijim količinama, a na svadbama će umesto kupusa da služe kornišone, koji mirišu na monosan, što gosti nema ni da primete jer su već popili po dve domaće. Krompir onako lep pravilan, kao da je pomfrit varijanta iz Mek Donaldsa.
Počinjem već da se preznojavam, jer je očevidno da neću biti na visini zadatka i napuniti torbu ni za trećinu. More kakva torba i ona tregerica iz Maxija ispade velika. Nekako ošamućen od visokih cena, bez pogodbe, plaćao sam, kao jadnici stambene kredite, jer „prodavci“ koji su njivu poslednji put vidi kao sedmogodišnjaci, nisu imali milosti prema kupcima, koji su ih gledali kao moja kuca mene kada očekuje vitaminske štapiće.
Ostade mi nešto u novčaniku, gledam bednu crkavicu i računam, biće bar za kilogram sira. Već vidim paprike punjene sirom i jajima zapečene u rerni, ali se surovo srušiše lepi snovi moji. Krave počele da štrajkuju i ne daju mleka, a kako nema mleka nema ni jeftinog sira. To što su krave stupile u štrajk mi je donekle i jasno, nisu više ni one lude da daju mleko za sir, kada im je gazda uskratio kukuruz i seno zbog navodne nestašice i blokade uvoza iz Ukrajine. Kako izgleda sve uvozimo iz Ukrajine, s obzirom da je sve papreno poskupelo. Koliko je meni neupućenom poznato, u prethodnom životu, smo iz Ukrajine uvozili jedino vodene ruske pumpe. Mada, ko sam ja da razumem tržišna kretanja i zašto šta poskupljuje, uostalom objasniće nam preCednik,„da bi narod i ja bolje razumeo“ na konferenciji za novinare. Izgleda da su one jedine jeftine, kada je bar on u pitanju, jer ih održava svakodnevno ili barem na 12 sati.
Šta da se radi? Znači nema sira i moraću da se zadovoljim kačkavaljem iz megamarketa, ako ulovim akciju. Nego kada sam već tu, mislim se da je bolje da uzmem nešto prirodno, kao što su domaći čvarci, na primer. Baka, koja ih prodaje, lepo to spremila u kesicama od po sto grama, kao u davnim „kikiriki, semenke, vremenima“. Kada mi je baka rekla cenu, za kesicu čvaraka, shvatio sam zašto nije bilo cene na njima, ali na sreću već sam popio terapiju za pritisak tako da sam stojećki izdržao udarac od sto grama.
Onako sluđen, stižem kući i s vrata vičem ženi da se spremi, jer moramo da idemo da pravimo ajvar. Lep i crven, „made in Severna Makedonija“. Zauzećemo na vreme mesto u megamarketu i eto ajvara, teglica je gratis. Sa paprikom koja košta kao kocka za beogradski trg, nećemo moći da napravimo ni nekoliko malih teglica pinđura, a kamo li ljuti i blagi ajvar.
Kakav bre ajvar napade me ona, zar ne vidiš da unučići kreću u školu, a znaš i sam da je školovanje besplatno. To ti izađe negde oko 120 000 dinara po detetu, zalepi me, kao nalepnicu za registraciju. Moramo da pomognemo deci, kojoj su uzput porasle i noge, a i nekako su izdžikljali i u visinu, kao da će košarku da igraju. U srećna vremena kada sam ja bio mali kupovale su se jedne patike i nosile bar dve godine, ovoj današnjoj deci kao da samo noge i apetit rastu. Mada bi, po svoj logici, trebali palčevi da im budu dva broja veći, od konstantnog kuckanja po telefonu.
I kada sam mislio da sam sve čuo i video što se tiče početka spremanja zimnice i jeseni, preseče me zvono na vratima.
Stigao račun za struju i vodu.
