Oni su, uz golubove, naši najčešći sustanari i često uopšte ne obraćamo pažnju na njih. Vrabac k’o vrabac, rekli bismo, ne uočavajući nijednu razliku među njima. A one postoje, jer u Leskovcu i okolini obitavaju četiri podvrste ovih ptica – odnedavno i španci, koji su na jug Srbije stigli preko Grčke i tu se odomaćili
Domaći, poljski, zbog obitavanja u polju, a ne zato što dolaze iz Poljske, italijanski, koji su na ove prostore zaista doselili iz Italije i španski. To su vrste vrabaca koje žive na ovim prostorima i samo stručnjaci mogu da ih razlikuju.
Poslednji doseljenici stigli su iz Španije, iz Grčke ušli u Srbiju, ali im se, izgleda u Leskovcu i okolini dopalo, pa su ostali, formirajući četiri velike kolonije:
“ Španski vrabac ovde najčešće koristi stanište roda, mada se i to poslednjih godina menja, jer rode, koje su selice, sada i zimi ovde mogu da nađu hranu, pa ne odlaze u toplije krajeve. U okolini Leskovca žive dve kolonije “španaca“. Jedna u Kumarevu, druga u Bogojevcu, a dve su se nastanile u Pukovcu. Izgleda da su se u ovom kraju odomaćile , mada primećujemo da se neke kolonije polako sele ka Aleksincu. Po našim saznanjima, severnije od ove varošice su vrlo retki“, kaže Slobodan Kulić, međunarodno priznati ornitolog, Slobodan Kulić.
španski vrabac je prilično veliki, dužine 15-16 santimetara, teži je od običnih vrabaca i ima duži i čvršći kljun. Po izgledu je sličan domaćem, ali su nijanse crne, kestenjaste i sive boje izraženije.
Prema podacima Društva za zaštitu i proučavanje ptica, početkom godine u Srbiji živi oko pet miliona, a krajem leta, nakon gnežđenja, populacija vrabaca u Srbiji naraste na oko 10 miliona jedinki.
Broj vrabaca ili kako ih još nazivaju dživdžani, u Srbiji se smanjuje zbog promene stila gradnje objekata, smanjenja broja stoke čiju hranu koriste i vrapci, kao i zagađenja vazduha i voda.
Neki od načina da pomognemo vrapcima da žive u zajednici sa ljudima jesu postavljanje kućica za gneždenje i bolje planiranje zelenih površina. Ukoliko postavljate hranilice, gledajte da to bude na mestu koje nije dostupno mačkama. U hranilice možete staviti suncokret, proso, pšenicu, kukuruz i razne semenke.
Legenda kaže da je 1456. godine, nakon bitke sa turskom vojskom koju je hrišćanska vojska uspela da porazi i vrati nazad, među mnogim mrtvima pronađen i jedan vrabac proboden sa tri strele. Tako je vrabac, koji je potencijalno spasio tri čoveka, postao simbol grada Beograda.
Vrapci imaju i svoj dan – 20. mart se obeležava kao Međunarodni dan vrabaca.
S. Stojiljković
Foto naslovna: www.naturfoto.cz
Ako stepropustili...
