Nemanja A. (19) iz Leskovca osuđen je danas na 12 godina zatvora zbog ubistva školskog druga, sedamnaestogodišnjeg Andrije I. Viši sud u Leskovcu prvostepenom presudom oglasio ga je krivim za krivično delo ubistvo za koje je propisana kazna zatvora od pet do 15 godina.
Andrijin hranitelj Goran Veličković koji je prisustvovao izricanju presude, kazao je da je zadovoljan visinom izrečene kazne ali da to što će ubica otići u zatvor neće ublažiti njegov i bol njegove supruge.
„Teško je biti zadovoljan bilo kakvom kaznom jer to našeg Andriju neće vratiti. Ipak, uzimajući u obzir da je maksimalna kazna zaprećena za ubistvo 15 godina, dobro je da je dobio 12. Plašili smo se da će se izvući sa nekom kaznom od pet, šest godina. Sudija je bio mišljenja da na njegovoj strani ipak ima olakšavajućih okolnosti, nije ranije osuđivan pa mu je izrekao 12 godina zatvora“, kaže Veličković za Novu.
Hranitelj ubijenog dečaka skupljao je snagu da svaki put dođe na suđenje iako mu to nije bilo nimalo lako.
„Andrijino ubistvo nas je potpuno razorilo, ja sam od muke dobio upalu pankreasa, bio sam zbog toga u bolnici. Mada je prošlo dosta vremena i ja i moja supruga a posebno Andrijin brat koji je takođe kod nas na hraniteljstvu, mnogo smo i dalje potrešeni. Njegov brat ne može Andrijini ni na grob da ode, nismo mu dozvolili ni da prisustvuje suđenju da ga ne bismo dodatno potresalo“, nastavlja Veličković.
Naglašava da mu je posebno teško palo što ubica dečaka o kome je brinuo kao roditelj, nije pokazao nimalo kajanja niti žaljenja.
„Tokom čitavog postupka govorio je da se ne oseća krivim iako su svi dokazi bili protiv njega, uključujući i obducentski nalaz koji je pokazao da je Andriju tukao dok ga nije ubio. Na sudu je svedočila i njegova bivša devojka koju je tužilac pitao da li je bio nasilan. Ona je potvrdila da je tukao te da ga je zbog toga ostavila. Sve to pokazuje o kakvom se mladiću radi, očigledno je da on nema empatije niti brige za druge ljude. Nakon izricanja presude, vraćen je u pritvor, čujem da na ovu presudu ima pravo žalbe ali ja se nadam da će ova kazna opstati, „rekao je Veličković.
Govoreći o Andrijinom gubitku njegov hranitelj je kazao da su posvećeni očuvanju uspomene na njega.
„I on i njegov brat su imali težak život, mi smo se potrudili da im pružimo dom i roditeljsku ljubav. Mnogo nas boli što se njegov život završio tako rano i na tako tragičan način. Planiramo da mu u što skorije vreme podignemo spomenik, čim skupimo novac za tu namenu“, zaključio je ovaj Leskovčanin.
Andriju je 27. novembra prošle godine u Vlajkovoj ulici u Leskovcu do smrti tukao tinejdžer sa kojim je jedno vreme bio u istoj školi. U istrazi kao mogući motiv zločina pomenuta je ljubomora zbog devojke sa kojom su se obojica zabavljali.
„Nisam imao pojma ni da se on viđa sa tom devojčicom za koju će se ispostaviti da je ranije bila u vezi sa njegovim ubicom. Ja čak ni ne verujem da je Andrej bio sa njom u vezi, bio je još dete, mislim da su se samo družili i da joj je verovatno pravio društvo dok je čekala autobus jer je živela u jednom selu u okolini Leskovca. Ona je bila jedan od svedoka na saslušanju pred tužilaštvom i kako sam čuo, rekla je da se zabavljala sa tim momkom koji je ubio Andreja ali da ga je ostavila jer je bio nasilan prema njoj. Meni je ona poslala neke snimke kako se sa Andrejom drži za ruke, te kako mu u učionici crta srce i piše „Za Akija““, izjavio je hranitelj ubijenog tinejdžera.
Tragično nastradali tinejdžer pohađao je treći razred Škole za tekstil i dizajn čiji je djak donedavno bio i osamnaestogodišnjak koji ga je usmrtio. Sa starijim bratom odrastao je u domu Gorana i Zorice Veličković koji su im postali hranitelji kada je imao samo šest godina. Veličkovići su planirali da mu 17. decembra prošle godine proslave 17. rođendan.
Na prvostepenu presudu Višeg suda u Leskovcu može i tužilaštvo i odbrana imaju pravo žalbe Apelacionom sudu u Nišu.
Izvukao bi se da je vozio Kantrymena ali nije…
Zar samo 12 godina za teško ubistvo?
Legalizovati osvetu..