Šok. Neverica. I suze. Umro je Srle. Kolega, saradnik, čovek koga poznajem decenijama. Nemoguće. A ipak moguće. Dragi prijatelju, suze ne prestaju….
Najpre je bio mali Srđan, sin kolege i urednika Dušana Stamenkovića. Dolazio je u Radio Leskovac često, bistrih očiju i radoznao, ali nenametljivo, iz drugog plana.
Nije prošlo mnogo vremena kada je počeo da piše. O sportu, uglavnom. Genetika i snažna želja da se ozbiljno posveti novinarstvu odveli su ga do lista „Sport“, a potom su ga, posle brojnih profesionalnih putešestvija, vratili u Radio.
Delili smo prostor – kancelarijski i studijski, ista interesovanja i razumevanje. Srđan Stamenković, tada već ozbiljan novinar, i ja.
Uvek smo se razumeli i bez reči. I kada su nas tuđe odluke koštale kolegijalne bliskosti, ostala je ona – ljudska.
Zbogom, dragi Srle. Neka se dobri Bog pobrine za tebe. A ja ću čuvati uspomenu na lepe godine.
Sahrana je sutra, 30. novembra u 12 sati, na Svetoilijskom groblju.
S. Stojiljković
Ako stepropustili...
Nek ti je laka zemlja,dobri čoveče
Ne verujem, neko deo u glavi mi to kaže. Opet, stvarnost je, nažalost drugačija. Drago mi je bilo što sam bio deo njegovog sportskog stvaralaštva, saradnik, a pre sve ga drug i kolega. Delili smo godinama istu kancelariju, sto do stola a sada nas odvaja nebo koje neumoljivo guta sve pred sobom. Srki, nećeš biti zaboravljen..
Mama Bojana ga na napravila na Sportskog saveznika. Svi znamo kako je izgledao i koliko je kilograma imao. Studirao Pravni 100 godina i ne znamo gde i kako je završio?