Ponovljeni zahtev predsednika Republike Srbije za ukidanjem lista čekanja u zdravstvu ponovo je otvorio pitanje jednog od najozbiljnijih problema domaćeg zdravstvenog sistema. Iako se liste čekanja godinama označavaju kao prioritet za rešavanje, nadležno ministarstvo, prema oceni stručne javnosti, i dalje ne prepoznaje ključni uzrok njihovog postojanja
Duge liste čekanja, naročito za dijagnostiku i terapiju, imaju teške posledice po zdravlje i život građana Srbije. Podaci ukazuju da je stopa smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti u Srbiji čak dvostruko veća od evropskog proseka, dok se zemlja nalazi u samom vrhu Evrope po smrtnosti od malignih bolesti. Prema procenama, približavanje evropskom proseku značilo bi da Srbija svake godine ima broj stanovnika veći za jedan grad veličine Kikinde ili Prokuplja, stoji u saopštenju organizacije „Doktori protiv korupcije“.
Međutim, kako se ističe, za postojanje lista čekanja ne postoje objektivni razlozi.
Budžet Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) za ovu godinu iznosi 637 milijardi dinara, odnosno oko 5,5 milijardi evra. Uz to, građani iz sopstvenog džepa izdvajaju dodatnih 2,5 milijardi evra za privatne zdravstvene usluge, čime ukupna potrošnja za zdravstvo dostiže skoro 11 odsto BDP-a, što je iznad nivoa drugih postsocijalističkih država.
Srbija, prema zvaničnim podacima, na 100.000 stanovnika ima veći broj lekara od proseka Evropske unije, kao i dovoljan fond bolničkih kreveta. U državnom sistemu posluje više od 300 zdravstvenih ustanova, dok samo u četiri najveća grada postoji preko 100 privatnih zdravstvenih institucija, pored hiljada privatnih ordinacija, stomatoloških ambulanti i apoteka.
Zaključak koji se nameće jeste da liste čekanja nisu posledica nedostatka kadrova i infrastrukture, već anahrone, monopolske i koruptivne zdravstvene regulative, usvojene 2005. godine. Ovim zakonima je, kako se navodi, legalizovan konflikt javnog i privatnog interesa, jer je lekarima zaposlenim u državnom sistemu omogućeno da istovremeno rade i u privatnom sektoru.
Takva praksa je, prema navodima, smanjila produktivnost državnog zdravstva i stvorila veštačke liste čekanja, čime su osiguranici RFZO primorani da zdravstvene usluge ponovo plaćaju u privatnom sektoru, iako već izdvajaju 10,3 odsto za zdravstveni doprinos. Posledica toga je, upozorava se, zdravstvena diskriminacija građana slabijeg imovinskog stanja, sa ozbiljnim i često tragičnim ishodima.
U saopštenju se navode i primeri institucionalne korupcije, od trgovine zaposlenih u beogradskoj Hitnoj pomoći sa pogrebnicima, do komercijalnog preskakanja lista čekanja u Institutu za onkologiju Vojvodine, koje je, kako se navodi, opravdavano kao „dobar izvozni posao“.
Pokušaji da se sporne zakonske odredbe izmene u Skupštini Srbije do sada su bili neuspešni, jer su, prema oceni autora saopštenja, komercijalni, parcijalni i stranački interesi nadjačali javni interes.
U zaključku se poručuje da je rešenje za ukidanje lista čekanja jasno – problem nije u kapacitetima, već u regulativi. Umesto apela bez konkretnih rezultata, traži se izmena sistemskih zakona kojom bi se građanima omogućio slobodan izbor lečenja u državnom ili privatnom sektoru o trošku RFZO, po uzoru na druge uspešne posttranzicione države.
Javni interes miliona građana Srbije za dostupnu i efikasnu zdravstvenu zaštitu, kako se ističe, ne bi smeo da bude žrtva očuvanja postojećeg koruptivnog sistema.
