Privreda u manjim opštinama Srbije u velikoj meri ostaje zatvorena u lokalne okvire – čak 83 odsto firmi posluje gotovo isključivo na teritoriji svoje opštine, dok se oko 70 odsto ukupnih prihoda ostvaruje lokalno, pokazuje istraživanje sprovedeno za NALED u okviru projekta „Snažne i važne“.
Istraživanje koje je realizovala agencija Lidington Research obuhvatilo je više od 700 privrednika iz deset opština: Ćuprija, Bogatić, Vlasotince, Prijepolje, Tutin, Sjenica, Preševo, Bujanovac, Trstenik i Ivanjica, pružajući uvid u ključne izazove i potencijale lokalnih ekonomija.
Kao najveće prednosti poslovanja na lokalu, skoro polovina ispitanih navodi razvijene lične kontakte i poslovne mreže, dok oko trećine ističe niže troškove poslovanja i povoljnu infrastrukturu. Ipak, najveći problem predstavlja nedostatak radne snage, posebno kvalifikovane, što dodatno podstiče odlazak mladih u veće gradove i inostranstvo.
Finansiranje i administrativni izazovi
Više od 80 odsto malih biznisa finansira se sopstvenim sredstvima, a trećina uz pomoć pozajmica od članova porodice. Prema rečima Irene Đorđević Šušić iz NALED-a, problem predstavlja i nedovoljna dostupnost informacija o programima podrške.
„Potrebno je objediniti informacije o dostupnim programima, pojednostaviti procedure i obezbediti podršku pri apliciranju“, ističe ona, uz napomenu da mali biznisi i dalje većinu administracije obavljaju na šalterima, što ukazuje na potrebu za jačanjem digitalnog poslovanja.
Privrednici u proseku jedan do dva dana mesečno provode na šalterima, najčešće zbog plaćanja lokalnih taksi i pribavljanja dozvola, dok im najveće finansijsko opterećenje predstavljaju komunalne i ekološke takse.
Šta privrednici traže
Kao prioritete za naredni period, preduzetnici izdvajaju ulaganje u ljudske resurse kroz obuke i prekvalifikacije, ali i unapređenje saobraćajne i komunalne infrastrukture.
Savet za male biznise NALED-a, u saradnji sa nadležnim ministarstvima, zalaže se za niz konkretnih mera:
- povećanje limita za paušalno oporezivanje,
- omogućavanje prelaska na režim lične zarade,
- automatski upis radnog staža,
- uvođenje elektronskog pribavljanja poreskih uverenja.
Poseban fokus je na položaju preduzetnica, kojima bi, kako se navodi, trebalo obezbediti punu nadoknadu tokom porodiljskog odsustva i kontinuitet penzijskog staža, u skladu sa pravima zaposlenih žena.
