Redakcija Rešetke došla je u posed dokumentacije i računa tadašnjeg državnog Telekoma Srbije iz 2014. godine, izdatog na ime Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Leskovcu, iz kojeg proizlazi da je u tom trenutku evidentirano dugovanje veće od 2,2 miliona dinara, odnosno više od 20.000 evra, za telekomunikacione usluge.
Na računu, u koji je Rešetka imala uvid, jasno je navedeno:
„Vaše dugovanje na dan 01.02.2014. iznosi 2.200.727,96 dinara.“
Dokument pokazuje da je račun vođen na ime Srpske napredne stranke, a odnosio se na telekomunikacione usluge, odnosno internet i prateći saobraćaj.
Sumnje da su dugovanja godinama gomilana i kasnije otpisivana
Prema informacijama do kojih je došla Rešetka, ovo nije bio izolovan slučaj, već su se dugovanja za telekomunikacione usluge navodno ponavljala tokom više godina, nakon čega su, prema tvrdnjama naših izvora, dugovi na kraju otpisivani.
Jedan diplomirani ekonomista koji se bavi knjigovodstvenim uslugama, a koji je insistirao na anonimnosti zbog straha od političkih posledica i odmazde, tvrdi da bi kompletna finansijska dokumentacija mogla pokazati na koji način je dug zatvoren.
„Ako je dug plaćen, to mora da se vidi u finansijskoj kartici kupca. Ako nije plaćen, a obaveza je nestala, onda je moguće da je izvršen otpis ili storno zaduženje“, objašnjava sagovornik Rešetke.
On upozorava da bi eventualni otpis mogao proizvesti i direktnu štetu za državno preduzeće.
„Telekom bi, čak i u slučaju otpisa, imao obavezu plaćanja PDV-a državi, a potencijalno i dodatnog poreza na dobit. Samo po tom osnovu šteta bi mogla iznositi više od 630.000 dinara“, navodi on.
Sagovornik dodaje da bi se knjižno odobrenje moglo izdati samo ukoliko usluga nije realizovana, što, prema njegovim rečima, nije slučaj jer se na računima vidi evidentiran telekomunikacioni saobraćaj.
Sporna i adresa na računu
Posebnu pažnju izaziva i činjenica da se račun vodi na adresu Cara Lazara 16 u Leskovcu, iako, prema saznanjima Rešetke, Gradski odbor SNS-a nikada nije imao sedište na toj lokaciji.
Na pomenutoj adresi nalazi se višespratna stambena zgrada sa više desetina stanova i lokala.
Istovremeno, prema informacijama do kojih smo došli, računi su dostavljani na drugu adresu, u ulici Koste Stamenkovića, gde se nalazilo stvarno sedište stranke.
Ostaje nejasno zbog čega je kao korisnička adresa navedena lokacija na kojoj stranka nije poslovala, barem u tom trenutku.
Ćutanje SNS-a i Telekoma
Rešetka je još pre više od mesec dana uputila pitanja Gradskom odboru Srpske napredne stranke u Leskovcu, tražeći odgovore na ključna pitanja:
- da li potvrđuju autentičnost računa
- kako je nastao dug
- da li je dug plaćen ili otpisan
- ko je bio odgovoran za upravljanje troškovima
- da li su dugovanja nastavljana i narednih godina
Do objavljivanja ovog teksta odgovori nisu stigli.
Ako stepropustili...
Pitanja su upućena i MTS-u, ali je redakciji odgovoreno samo da je zahtev „prosleđen na dalje razmatranje“, bez konkretnih informacija o spornom dugu.
Cakić: „Sistemsko izvlačenje novca iz javnih preduzeća“
Bivši narodni poslanik i odbornik Grupe građana „Za Leskovac – Zajedno“ Nebojša Cakić ocenjuje da ovakvi slučajevi predstavljaju deo mnogo šireg problema.
„Od kada su naprednjaci na vlasti, budžeti se prazne na različite načine. Taj model je samo usavršen tokom godina. Moguće je da su iz tog perioda ostali tragovi zbog tadašnjeg neiskustva u prikrivanju tokova novca“, tvrdi Cakić.
On navodi da se kroz javna i državna preduzeća, prema njegovim rečima, finansiraju različite političke aktivnosti.
„Tu je u pitanju sistemsko izvlačenje novca iz javnih preduzeća, kojim se finansiraju stranačke aktivnosti, prevozi na mitinge, izborni procesi i drugi politički troškovi… Sećate li se slučaja kada su korisnici socijalne pomoći davali pomoć SNS-u od po 40.000 dinara? Taj Spisak je bio javno objavljen, reagovala je i Agencija za borbu protiv korupcije, ceo slučaj se našao pred sudom I na kraju je došlo do njegovog zastarivanja“, dodaje on.
Dok građani strepe od izvršitelja, politički dugovi zastarevaju
Posebnu težinu celom slučaju daje činjenica da dugovanja za telekomunikacione usluge, prema važećim propisima, zastarevaju za godinu dana.
To ne znači automatsko brisanje duga, ali nakon isteka roka poverilac više ne može prinudno da ga naplati ukoliko se dužnik pozove na zastarelost.
Dok građani zbog relativno malih dugovanja za komunalije često završavaju pred izvršiteljima, višemilionska dugovanja političkih stranaka prema javnim preduzećima godinama ostaju bez jasnog epiloga.
Problem star više od decenije
Da problem dugovanja političkih stranaka nije nov, pokazuje i istraživanje Al Jazeere Balkans iz 2015. godine, koje je ukazalo na milionske dugove stranaka prema javnim preduzećima, bankama, medijima, prevoznicima, zakupodavcima.
U tom istraživanju posebno je apostrofirano da političke partije često funkcionišu kao pravna lica bez značajne imovine, zbog čega dugovi kasnije postaju teško naplativi ili potpuno nenaplativi.
Otvorena pitanja bez odgovora
Iako je od nastanka ovog duga prošlo više od decenije, ključna pitanja ostaju bez odgovora:
- Da li je dug ikada plaćen?
- Ako nije, po kom osnovu je zatvoren?
- Da li je državno preduzeće pretrpelo finansijsku štetu?
- Ko je doneo odluke o eventualnom otpisu?
- I zašto institucije o tome ćute?
U zemlji u kojoj građani zbog višestruko manjih dugovanja često završavaju u izvršnim postupcima, slučaj milionskog duga političke stranke prema državnom preduzeću otvara ozbiljno pitanje — da li su pravila ista za sve?
D.Marinković
