Tri osobe su preminule, a više putnika je obolelo nakon sumnje na izbijanje hantavirusa na kruzeru koji je plovio Atlantskim okeanom, dok je jedan slučaj infekcije potvrđen, a više njih se smatra sumnjivim. Epidemiolog Zoran Radovanović kaže da, kada je reč o opasnosti po širu javnost, nema osnova za strah, jer je zaraza vezana za konkretan brod i virus koji se, u pravilu, teško prenosi među ljudima.
Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Adhanom Gebrejesus izjavio je u sredu da su tri putnika kod kojih se sumnja na infekciju hantavirusom evakuisana sa kruzera „MV Hondius“ i prebačena u Holandiju i da u ovoj fazi ukupni rizik po javno zdravlje ostaje nizak.
„Što se tiče ovog broda, ne postoji nikakva opasnost, ni teoretska opasnost. Inače, hantavirusa ima svuda, ima ga u celom svetu, više vrsta hantavirusa. Za njega se zna još od Korejskog rata, znači od 1957. godine. Zna se i da ovde na Balkanu postoji soj koji se malo razlikuje od drugih, zove se Dobrava, po lokalitetu u Bugarskoj. Dakle, to nije ništa novo“, kaže epidemiolog Zoran Radovanović za Insajder.
On objašnjava da je u ovom slučaju pažnja usmerena na soj koji se povezuje sa Južnom Amerikom, takozvani soj Andi, koji se razlikuje od sojeva prisutnih na Balkanu, pre svega po tome što se nešto lakše može preneti sa čoveka na čoveka.
„Jedino što se sada tamo dešava, to je soj Andi, nazvan po Andima. Taj virus se malo lakše prenosi s čoveka na čoveka. Kod nas je to izuzetno retko. Kod nas se desi da se zarazi čovek od glodara, od miša ili pacova, i da na tome ostane“, navodi Radovanović.
Klinička slika se razlikuje u zavisnosti od soja
Prema njegovim rečima, i klinička slika bolesti razlikuje se u zavisnosti od soja. Dok se na ovim prostorima hantavirus uglavnom vezuje za oboljenja bubrega, južnoamerički soj češće pogađa pluća i može dovesti do teških respiratornih komplikacija.
Tri osobe su preminule, a više putnika je obolelo nakon sumnje na izbijanje hantavirusa na kruzeru koji je plovio Atlantskim okeanom, dok je jedan slučaj infekcije potvrđen, a više njih se smatra sumnjivim. Epidemiolog Zoran Radovanović kaže da, kada je reč o opasnosti po širu javnost, nema osnova za strah, jer je zaraza vezana za konkretan brod i virus koji se, u pravilu, teško prenosi među ljudima.
Bez potvrde gde je počela infekcija: Hantavirus na kruzeru pod istragom, putnici pod strogim nadzorom
Batut upozorava na hantavirus: U Srbiji 127 slučajeva u poslednjih 10 godina
Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Adhanom Gebrejesus izjavio je u sredu da su tri putnika kod kojih se sumnja na infekciju hantavirusom evakuisana sa kruzera „MV Hondius“ i prebačena u Holandiju i da u ovoj fazi ukupni rizik po javno zdravlje ostaje nizak.
„Što se tiče ovog broda, ne postoji nikakva opasnost, ni teoretska opasnost. Inače, hantavirusa ima svuda, ima ga u celom svetu, više vrsta hantavirusa. Za njega se zna još od Korejskog rata, znači od 1957. godine. Zna se i da ovde na Balkanu postoji soj koji se malo razlikuje od drugih, zove se Dobrava, po lokalitetu u Bugarskoj. Dakle, to nije ništa novo“, kaže epidemiolog Zoran Radovanović za Insajder.
On objašnjava da je u ovom slučaju pažnja usmerena na soj koji se povezuje sa Južnom Amerikom, takozvani soj Andi, koji se razlikuje od sojeva prisutnih na Balkanu, pre svega po tome što se nešto lakše može preneti sa čoveka na čoveka.
„Jedino što se sada tamo dešava, to je soj Andi, nazvan po Andima. Taj virus se malo lakše prenosi s čoveka na čoveka. Kod nas je to izuzetno retko. Kod nas se desi da se zarazi čovek od glodara, od miša ili pacova, i da na tome ostane“, navodi Radovanović.
Klinička slika se razlikuje u zavisnosti od soja
Prema njegovim rečima, i klinička slika bolesti razlikuje se u zavisnosti od soja. Dok se na ovim prostorima hantavirus uglavnom vezuje za oboljenja bubrega, južnoamerički soj češće pogađa pluća i može dovesti do teških respiratornih komplikacija.
„Ovde je ta bolest vezana za bubrege, pa su bolovi u krstima, prestane mokrenje, pa onda jedino rešenje je da se ide na veštački bubreg. Tamo udara na pluća i onda, kao što se desilo sa jednim od tih putnika, on je hitno prebačen u Južnoj Africi na intenzivnu negu, na mehaničku ventilaciju, i sada je pitanje da li će da preživi, u stabilnom je stanju“, kaže Radovanović.
Iako Svetska zdravstvena organizacija pominje mogućnost prenosa među bliskim kontaktima, Radovanović naglašava da je takav način širenja i dalje ograničen i da ne znači da virus ima potencijal za lako širenje u opštoj populaciji.
„Kod nas je izuzetno retko da se sa čoveka prenese na čoveka. Za taj soj u Južnoj Americi to je malo češće, ali još uvek je to mala mogućnost. U ovoj fazi znamo da je to hantavirus, čak se pretpostavlja, pošto je iz Argentine, da je u pitanju ta varijanta Andi, ali i to treba da se utvrdi, a onda da se vidi da li postoje neke mutacije, da li je eventualno stekao sposobnost lakšeg prenošenja“, objašnjava Radovanović.
On dodaje da se još ne može sa sigurnošću reći da li su se oboleli zarazili na brodu ili pre ukrcavanja. Ta razlika je, kako kaže, važna za procenu epidemiološkog rizika.
„Prema podacima koje imamo, ne mora da bude tako, jer oboleli su jedan bračni par, Holanđani, mogli su zajedno da se zaraze. Postoji mogućnost i da je do zaražavanja došlo na kopnu pre nego što su se ukrcali. Onda je epidemiološka situacija mnogo bolja. Onda su i ti putnici bezbedni“, navodi Radovanović.
Ukoliko bi se pokazalo da je zaraza nastala na samom brodu, situacija bi, prema njegovim rečima, bila ozbiljnija, jer bi to ukazivalo na prisustvo glodara ili njihovih izlučevina u prostoru kojim se putnici kreću ili kroz koji cirkuliše vazduh.
„Može neko eventualno od njih, još poneko, da oboli ko je bio u bliskom, jako bliskom kontaktu sa nekima od do sada obolelih. Problem je ako su se oni zarazili na brodu, jer bi to značilo da ima glodara na brodu, da ih ima u sistemu za ventilaciju vazduha, odnosno njihovih izlučevina, a onda to je put kojim se bolest prenosi“, kaže Radovanović.
Kod hantavirusa ključni rizik ostaje kontakt sa glodarima
Na pitanje da li bi takva situacija ukazivala na propust u sanitarnim merama, Radovanović kaže da to nije najverovatniji scenario, jer za sprečavanje ulaska pacova na brod postoje standardne procedure, ali dodaje da se mogućnost zaraze na brodu ipak ne može potpuno isključiti.
„Skoro sigurno nije, zato što postoje standardni postupci da pacovi ne dođu na brod. Kad je brod na doku, onda se na vezu postave čelične bodlje, tako da pacov ne može da uđe. Teoretski može da se desi kad se putnici ukrcavaju, međutim, vodi se računa, ali ta mogućnost nije isključena i onda je u tom slučaju moglo do zaražavanja da dođe i na brodu. To je onda ozbiljnija situacija“, objašnjava Radovanović.
Govoreći o tome da li se posle pandemije koronavirusa prebrzo diže uzbuna oko ovakvih slučajeva, Radovanović ocenjuje da je oprez opravdan, ali da konkretno u ovom slučaju nema razloga za paniku.
„Dobro je biti oprezan, jer korona je pokazala koliko smo bili nepripremljeni, koliko smo se sprdali s jednim ozbiljnim slučajem, pa onda koliko smo se preplašili. Išli smo iz krajnosti u krajnost, a normalno je biti oprezan. Jedino što u ovom konkretnom slučaju nikakvog osnova za strah nema, jer to je virus iz Južne Amerike koji se teško prenosi, vezan je za taj brod. Brod je na moru, niko još nije dao saglasnost ni da se putnici iskrcaju“, kaže Radovanović.
Špansko ministarstvo zdravlja je u utorak saopštilo da će putnici sa kruzera na kome su zaraženi hantavirusom biti premešteni na Kanarska ostrva sa Zelenortskih ostrva gde je brod trenutno ukotvljen. Radovanović objašnjava da izolacija putnika može da traje i nedeljama, jer inkubacija kod hantavirusa može biti kraća od sedam dana, ali i duža, odnosno višenedeljna. U slučaju iskrcavanja, putnici ne bi mogli slobodno da nastave put, već bi morali da ostanu pod nadzorom.
„Postoji alternativa da ih neka zemlja primi: Sveta Jelena, Zelenortska ostrva, Kanarska ostrva. Do sad su odbijali, ali i ako bi ih primili, to ne znači da se oni raziđu ko rakova deca pa da idu svoje. To su putnici, to su 22 različite nacije, a 80 i nešto putnika. Oni bi u tom slučaju bili smešteni u neke hotele, internate, kasarne, izdvojeni po sobama kao što su sada izdvojeni u svojim kabinama, i onda bi se čekalo dok ne istekne taj maksimalni inkubacioni period“, navodi Radovanović.
Kada je reč o merama poput karantina i evakuacije, Radovanović kaže da njihova efikasnost zavisi od bolesti, ali da je kod hantavirusa ključna činjenica da se on prvenstveno prenosi sa glodara na ljude.
„U ovom slučaju, to je bolest koja se prevashodno prenosi sa pacova i miša na čoveka, i onda kad nema tih sitnih glodara, nema ni opasnosti. Osim ukoliko sredina nije zagađena njihovim izmetom, odnosno izlučevinama. A inače, zavisno od bolesti, za neke druge, naravno, postoji oprez, ali o tome se vodi računa, Svetska zdravstvena organizacija, a te informacije se dele, prema tome se zauzima i stav i vodi se ta protivepidemijska politika“, zaključuje Radovanović.
