Neobična neka subota. Tišina je, bez izduvnih gasova koji nas smestiše u vrh po zagađenosti u Srbiji, bez gužvi oko parkiranja, bez jarme po pijacama.
Prodavnice poluprazne, o Pešačkoj zoni da ne govorim.
Svugde neka blažena tišina od koje ti prosto pa neprijatno. Znate ono kada kažete toliko mi je dobro, da se plašim da ne pokvarim.
Već dva puta odlazim do prodavnice, jer kao i uvek baš ono što mi je najvažnije zaboravim da kupim. I sada stadoh nasred raskrsnice kod pruge, pa slušam tišinu. U pedesetak sekundi nijedno vozilo da prođe. Vazduh čist i nekako se lako diše.
Nije neka preterana vrućina, mada to uzmite sa rezervom jer nisam baš neko ko ume realno da oceni temperaturu.
I dođe mi čini mi se da odšetam tako do Beograda. Prosto sam dobila neku nesvakidašnju snagu koja bi me nosila.
A onda se setim da sam izabrala da ostanem. To je mogao i svako drugi!
Ako stepropustili...
