Proces formiranja Studentske liste ulazi u završnu fazu, a u njemu učestvuje više od 80 plenuma sa fakulteta širom Srbije, objavio je nedeljnik Vreme, navodeći da su u tom procesu objedinjeni svi fakulteti i univerziteti koji su od početka bili deo studentskih protesta.
Prema pisanju ovog nedeljnika, lista će imati ukupno 250 kandidata, raspoređenih između šest univerzitetskih centara – Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca, Novog Pazara i Kosovske Mitrovice.
Broj mesta dodeljen je u skladu sa brojem studenata u svakom univerzitetskom centru, pa je Beograd dobio najveći broj kandidatskih mesta. Istovremeno, kako bi se izbegla dominacija glavnog grada, svaki od šest univerzitetskih centara imaće svog predstavnika pri vrhu liste, dok će preostala mesta biti raspoređena prema posebnom algoritmu koji treba da obezbedi ravnomernu zastupljenost fakulteta.
Strogi kriterijumi za izbor kandidata
Prema informacijama do kojih je došlo Vreme, jedan od osnovnih uslova jeste da kandidat ne može biti student.
Pored toga, uvedeni su i politički kriterijumi. Na listi ne mogu biti osobe koje su ikada bile članovi stranaka aktuelne vladajuće koalicije, uključujući SNS, SPS, SRS, Ujedinjenu seljačku stranku i Srpsku listu.
Kada je reč o opozicionim partijama, kriterijumi su nešto fleksibilniji. Kako navodi Vreme, kandidati koji su ranije bili članovi opozicionih stranaka, pa čak i lokalni funkcioneri, mogu biti deo liste ukoliko studenti procene da mogu doprineti njihovim ciljevima.
Eliminacioni uslov ostaje da kandidat nije bio nosilac izvršne ili zakonodavne vlasti u ime sadašnje vladajuće koalicije, bez obzira na formalno članstvo u političkoj stranci.
O kandidatima odlučuju studenti i plenumi
Student Pravnog fakulteta u Beogradu Petar Živković izjavio je za Vreme da će konačna Studentska lista biti predstavljena tek nakon raspisivanja izbora.
On je objasnio da na plenumu svaki student može da predloži kandidata, predstavi njegovu biografiju i obrazloži zbog čega smatra da bi trebalo da bude na listi. Nakon rasprave, studenti glasaju, a kandidati sa najvećim brojem glasova ulaze u narednu fazu.
Završna provera uz mogućnost veta
Nakon formiranja preliminarne liste sledi proces verifikacije, koji studenti nazivaju „državna potvrda“.
Tokom tog postupka svaki fakultet ima pravo da uloži veto na pojedinog kandidata, uz obrazloženje razloga. Argumenti se potom razmatraju na svim plenumima, nakon čega se glasa o svakom kandidatu pojedinačno.
Da bi kandidat bio uklonjen sa liste, potrebno je da se sa tim saglasi više od polovine svih studentskih plenuma u Srbiji.
Živković ističe da vetiranje ne znači da neko nije saveznik studentskog pokreta, već da studenti i dalje računaju na doprinos pojedinaca koji možda neće biti među kandidatima, već će imati savetodavnu ulogu.
