U Leskovcu je u poslednjih 13 godina registrovano deset slučajeva trgovine ljudima, a takav podatak je, prema oceni direktora Centra za socijalni rad i člana lokalnog Tima za borbu protiv trafikinga Predraga Momčilovića, rezultat i dobrih preventivnih aktivnosti koje se godinama sprovode.
U Leskovcu je u poslednjih 13 godina registrovano deset slučajeva trgovine ljudima, a takav podatak je, prema oceni direktora Centra za socijalni rad i člana lokalnog Tima za borbu protiv trafikinga Predraga Momčilovića, rezultat i dobrih preventivnih aktivnosti koje se godinama sprovode.
Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima Ujedinjene nacije obeležavaju od 2013. godine sa ciljem podizanja svesti o ovom globalnom problemu, čije su žrtve svake godine stotine hiljada ljudi, uglavnom žena i dece.
„Srbija, naravno, nije imuna na ovaj fenomen, pa se u proseku tokom jedne godine zabeleži između 80 i 90 slučajeva trgovine ljudima. U Leskovcu je, od formiranja lokalnog Koordinacionog tima, prijavljeno deset slučajeva. U oko 80 odsto slučajeva žrtve su bile žene i deca, odnosno mladi ljudi, pa su akcije poput današnje, tokom koje ćemo deliti promotivni materijal građanima, neophodne kako bi se ukazalo na potencijalne opasnosti koje vrebaju od pojedinaca ili kriminalnih grupa“, kaže Momčilović.
On upozorava da mladi ljudi često olako poveruju u priče o velikoj zaradi uz malo rada, ne proveravajući dovoljno ponude koje dobijaju.
„Mladi često nasednu na lepo upakovane oglase i primamljive ponude, a iza njih se neretko kriju trgovci ljudima. Na trgovinu ljudima radi radne eksploatacije otpada veliki broj registrovanih slučajeva, ali verujem da najmanje isto toliko slučajeva iz različitih razloga ostane neprijavljeno. U Leskovcu nismo imali evidentirane takve slučajeve, ali oni nisu retki i veoma su ozbiljni“, ističe Momčilović.
Prema njegovim rečima, lokalni Tim za borbu protiv trgovine ljudima na jesen će predstaviti program aktivnosti usmeren pre svega ka mladima.
„Želimo da mlade ljude osvestimo da trgovci ljudima vrebaju na svakom koraku i da se bez temeljne provere i konsultacije sa roditeljima ne upuštaju u poslove koji obećavaju laku zaradu“, dodaje on.
Stručnjaci upozoravaju da o trgovini ljudima i dalje postoje brojne zablude. Jedna od najčešćih je da su žrtve uglavnom strani državljani, da svaka žrtva zna da je iskorišćavana, da se trgovina ljudima može prepoznati isključivo po tragovima fizičkog nasilja ili da žrtve najčešće bivaju otete i zatvorene.
Savremeni trgovci ljudima prilagođavaju svoje metode novim okolnostima i koriste internet, društvene mreže i različite vidove komunikacije kako bi lakše došli do potencijalnih žrtava. Zbog toga je oprez neophodan prilikom stupanja u poslovne ili druge odnose sa nepoznatim osobama i prihvatanja ponuda koje deluju suviše primamljivo.
Kada do trgovine ljudima ipak dođe, žrtvama je potrebna neposredna podrška. Nju pruža Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima, koji radi na njihovom zbrinjavanju, oporavku i reintegraciji, ali i pružanju podrške tokom sudskih postupaka.
S. Stojiljković
