Savet za štampu ocenio je da Rešetka nije prekršila Kodeks novinara Srbije u pet tekstova o sudskim postupcima i presudama protiv nekadašnjeg leskovačkog odbornika Ljubiše Stankovića, kao ni u izveštavanju o prestanku njegovog odborničkog mandata i političkom angažovanju njegovog sina, a na koje se bivši odbornik žalio.
Odluka je doneta na jučerašnjoj sednici Saveta za štampu, na kojoj je razmatrano više tekstova koje je Rešetka objavila u vezi sa Stankovićem.
Kako je istaknuto na sednici, izveštavanje Rešetke o javnom funkcioneru i sudskim postupcima koji su vođeni protiv njega predstavljalo je primer kako bi o ovakvim temama trebalo izveštavati na lokalnom nivou.
Posebno je konstatovano da je postojala potreba da se o sudskim postupcima koji se vode protiv javnih funkcionera izveštava u javnom interesu, odnosno da samo izveštavanje o krivičnom postupku protiv osobe koja je javno angažovana ne predstavlja kampanju protiv te osobe.
Savet: Nije vođena kampanja „linča“
Na sednici je, kako je navedeno, razmatrana i tvrdnja da je protiv Stankovića vođena svojevrsna kampanja „linča“.
Savet za štampu ocenio je da takve kampanje nije bilo, odnosno da izveštavanje o sudskim postupcima i presudama protiv javnog funkcionera samo po sebi ne može da se tumači kao kampanja ukoliko za njega postoji opravdan javni interes.
Istaknuto je da je važno izveštavati o svim krivičnim postupcima protiv javnih funkcionera, upravo zbog njihove javne funkcije i interesa građana da budu informisani o postupcima koji se vode pred nadležnim institucijama.
Utvrđene povrede u dva teksta iz 2024. godine
Istovremeno, Savet za štampu je jednoglasno utvrdio da su u dva teksta Rešetke iz 2024. godine prekršene odredbe Kodeksa novinara Srbije.
Savet je, međutim, ocenio da greške koje su napravljene nisu bile namerne.
Ova odluka odnosi se na konkretne tekstove objavljene 2024. godine i ne odnosi se na pet tekstova koji su bili predmet posebnog razmatranja, a u kojima je Savet zaključio da Kodeks nije prekršen.
Milena Vasić je ukazala na nekoliko slojeva problema u vezi sa spornim tekstovima.
„Postoji potreba da se izveštava o svim krivičnim postupcima protiv javnih funkcionera i svakako ne bih rekla da se radi o kampanji. Samo dve stvari su mi sporne – pitanje ’pronevere’ i neobjavljivanje odgovora“, kazala je Vasić.
Filip Švarm je naveo da smatra da je u pitanju greška novinara.
„Nisam siguran oko ove pronevere. Ja mislim da novinar nije znao šta je napisao i da nije bilo namerno“, rekao je on.
Predsedavajuća Jelena Petković ukazala je da se u tekstovima iz 2026. vidi napredak u načinu izveštavanja i da u tim tekstovima Kodeks nije prekršen.
Komisija je jednoglasno odlučila da su u dva teksta iz 2024. prekršene odredbe Kodeksa koje se odnose na istinitost izveštavanja, odnos prema izvorima i odgovornost novinara, dok u pet tekstova objavljenih 2026. godine nije bilo prekršaja.
Time je, praktično, napravljena jasna razlika između pojedinačnih novinarskih grešaka u dva teksta i ukupnog načina na koji je Rešetka izveštavala o sudskim postupcima i javnom angažmanu Ljubiše Stankovića.
Javnost ima pravo da zna kada se protiv funkcionera vodi postupak
Odluka Saveta za štampu posebno je značajna u delu koji se odnosi na pravo javnosti da bude informisana o postupcima koji se vode protiv ljudi koji obavljaju ili su obavljali javne funkcije.
Činjenica da se protiv javnog funkcionera vodi krivični postupak predstavlja informaciju od javnog interesa, dok je zadatak medija da o takvim postupcima izveštavaju odgovorno, uz poštovanje Kodeksa novinara Srbije i pretpostavke nevinosti.
U slučaju izveštavanja Rešetke o Ljubiši Stankoviću, Savet za štampu je ocenio da objavljivanje informacija o sudskim postupcima, donetim presudama, prestanku njegovog odborničkog mandata i političkom angažovanju njegovog sina nije predstavljalo kampanju protiv njega.
Istovremeno, utvrđene povrede Kodeksa u dva teksta iz 2024. godine ostaju deo odluke Saveta za štampu, uz ocenu da nije utvrđeno da su napravljene greške bile namerne.
D.Marinković
