Kada je kuvanje ljubav, onda zajubljenici, u pokušaju da ga obogate i podignu na viši nivo, počnu da istražuju, eksperimentišu bez straha i postavljaju nove granice. Ana Cvetković, rođena Grdeličanka je tako, sledeći mirise i ukuse iz detinjstva i spajajući naizgled nespojivo, „zamesila“ čokoladu sa ljutom paprikom, šljivovicom i sušenim kajsijama
Nakon što je, na jednoj lokalnoj gastro-manifestaciji u Novim Banovcima, gde danas živi, probala čoko-čvarke, došla je na ideju da običnu čokoladu obogati ukusima koje je ponela iz rodnog kraja:
“ Moram da priznam da mi se čoko-čvarci i nisu naročito dopali, jer čini mi se, srazmera sastojaka nije bila dobro pogođena. Ipak sam odlučila da se i ja okušam u pripremi ovog slatkiša, ali sa drugim dodacima. Eksperimet je počeo. Najpe sam probala sa gelom od čiste tucane ljute paprike i bilo je nejestivo, jer je bilo preljuto. Zatim sam kombinovala sa sastojcima, koji su mi bili pri ruci: suve breskve i grožđe, šljivovicu, orahe…Dobila sam potpuno novi proizvod, neobičan, zanimljiv, a ukusan. U početku su količine dodataka bile „odokativne“, a onda sam pronašla pravu meru svega. Tako je nastala „Južnjačka tajna“. Eto, kažem sebi, mogu moji Leskovac i Grdelica biti poznati po još nečemu, osim roštilja, sprže i ajvara“.
Po zanimanju kuvar, Ana, kaže da voli inovacije u pripremi hrane i sa zadovoljstvom i inače kombinuje slatko sa slanim, kiselim i ljutim.
“ Najpre sam eksperimentisala sa belom čokoladom i gelom od čilija, ali sam kasnije korigovala recept, pa je čili zamenila prava leskovačka tucana paprika. Od svih sastojaka koje dodajem najpre napravim gel, a potom uradim tempuru sirove čokolade koju kupujem. Izlivam je u kalupe, dodajem gel, potom sušeno voće. Crnu čokoladu kombinujem sa suvim grožđem i šljivovicom ili komovicom“.
Prilikom kušanja, prvi ukus sa kojim se srećete je breskva, a ljutinu gela osetite prilikom gutanja, kad vas blago zapeče u grlu, objašnjava Ana.
“ Ono što spremam prvo testiram na suprugu (ha,ha,ha). Obožava slatko, pa mu nije teško da isprobava dok god je potrebno. Drugi nivo kritike su kolege sa posla i ukućani, a kada svi budu zadovoljni, proizvod dobija konačnu formu. Prvu veliku porudžbinu napravila sam za svoje Grdeličane. Svi su želeli da probaju, pa sam prilikom poslednjeg dolaska, promovisala „Južnjačku tajnu“ ovde na jugu“.
Porudžbine stižu i Ana je zadovoljna reakcijom kupaca. Prihvata sugestije, pa bi njene čokolade uskoro mogle dobiti i druge oblike, poput griote ili drugih manjih formi.
“ Dobijam ideje od kupaca i osmišljavam i druge forme, ali ova poslastica nema dugački rok trajanja, odnosno sa stajanjem se izgubi neophodna hrskavost čokolade i to umanjuje kvalitet proizvoda i užitak. S’ druge strane, da bi svaka čokolada bila autentična potrebno je vreme, jer priprema traje oko 3,5 dana. Već sam dobila ponudu da ih izrađujem u formi pralina, a jako su atraktivne i u čašicama“.
Ideja ima mnogo, ali je Ana strpljiva i sitematična. Želi da prve proizvode dovede do savršenstva, a potom uvodi nove ukuse.
U restoranu u kome radi, nude se isključivo gotova jela, doskora samo specijaliteti lokalne i vojvođanske kuhinje. Danas su tamo na meniu i leskovačka mućkalica, pljeskavica i uštipak.
To je Anin doprinos promociji južnjačke gastronomije na severu Srbije.
S. Stojiljković
