Blace slavi Uneskovu odluku o šljivovici
U blačkom kraju od pre dva sata radost, jer ovaj kraj, kao najpoznatiji u Srbiji po šljivovici, slavi zbog odluke UNESCO da se ovo piće uvrsti u kulturno nasleđe čovečanstva.
Samo u ovoj opštini koja ima po popisu iz 2011. godine 5.230 stanovnika je 2,5 miliona stabala šljive, odnosno preko 6.000 hektara pod ovim voćem. Većim delom sav godišnji rod ide u kazane i od njega se sprema šljivovica.
„Zaista je lepo što je naša rakija uvrštena u kulturno nasleđe, jer se tako neguje i čuva tradicija. Šljivovica je najveći toplički i blački brend“, kaže Goran Jovanović (34) iz Blaca koji je ove godine na blačkoj manifestaciji „Dani šljive“ osvojio zlatnu medalju za najbolju šljivovicu.
Objašnjava da se prosec pečenja šljivovice prenosi sa kolena na koleno, kroz generacije i da je umešnost on nasledio od svog oca, a ovaj od njegovog…i tako u nedogled.
„Najbolja šljivovica je od stare srpske autohtone sorte šljive moravke. Ona je najslađa, ne prska se i daje savršenu rakiju. Po novijim proporcijama žestina te rakije ne sme da pređe 18 gradi, odnosno 40 stepeni. Obično se peče do 60 stepeni, a to je 24 gradi, pa se dodaje destilisana voda“, odaje deo tajne u pečenju rakije naš sagovornik.
On kaže da za dobru šljivovicu voće mora da bude savršeno, onakvo kakvo bismo pojeli.
„Onaj plod koji bismo sa zadovoljstvom pojeli je taj koji je potreban za rakiju. Uz to treba znati kada da se ispeče, da ne stoji dugo, ali i da se ne požuri. Svo to znanje se nasleđuje i ljubomorno čuva“, objašnjava naš sagovornik.
Koliko je šljivovica omiljena u ovom kraju pokazuje i to da bukvalno ne postoji kuća koja nema svoju rakiju. Obično svako ispeče oko 200 litara godišnje, a deo toga, najmanje pet litara se zapečati i čuva za neke važne događaje. Tako u blačkim kućama ima burića i po tridesetak godina starih.
„Služimo je i za slavlja, sahrane, preslave, sva veselja, svim gostima i prosto ne može se zamisliti jutarnja kafa bez nje. Gostima je poklanjamo, pa tako brzo ode količina koju napravimo“, šale se Blačani i raduju proglašenju.
Za njih je ponos što je ovo žestoko piće čak jače od Viskija, koji ima 16 gradi.
„Mi kući pijemo i jaču, onu od 20 ili 21 grad, ali preko toga ne. Ipak, najbolje se oseti miris i ukus kada je ona od 18 gradi“, objašnjava Goran Jovanović kakva šljivovica je vredna pažnje.
Kako se ne dodaju primese, od nje glava ne boli, pa se koristi u svim prilikama. Ipak, ne valja preterivati.
„Veoma važna odluka za nas Srbe jer mi smo najveći proizvođači rakije u Srbiji,a šljivovoca u Unesku znači veliku vidljivost za Srbiju a samim tim za Blace i naše proizvođače đljivovice. Velika razvojna šansa je pred nama. Sada može da se kaže „sljiva connecting people“ i baš lepo zvuči“, presrećan je Miloš Čolić, koji je jedan od organizatora manifestacije „Dani šljive“ u Blacu.
Pored Blaca i Kuršumlija i Prokuplje neguju tradiciju pečenja šljivovice i ovde se gotovo ništa drugo i ne pije.
Zato su podigli čaše, nazdravili svetu i Srbiji i poželeli srećne predstojeće praznike uz šljivovicu.
B.Roganović
Pratite REШETKU na Facebook, Instagram, X (Twitter) i TikTok mreži. Budite uvek u toku!
