Ne postoji vlasnik – već osnivač. Ne postoji gazda – već preduzetnik, deoničar. Nisam radnik – već upošljenik.
Uložio si svoj osnivački kapital (to si stekao svojim minulim radom koji se u pristojnoj zemlji koju si skrkao zvao lopovluk) ali upošljenici su tu da uz njihovu pomoć taj kapital oplodiš. Znači na zajedničkom smo zadatku, ja izvršavam radne obaveze, zarađujem ličnu zaradu a ti zahvaljujući mom predanom radu oplođuješ (uvećavaš) kapital.
Ti imaš brige zato što imaš previše, pa ne znaš kako da to potrošiš, a ujedno imaš i fobiju za još, još i još…
Moje su brige još veće. Kako da svoju minimalnu zaradu razvučem i zadovoljim osnovne mesečne životne potrebe?
Tvoje su brige i da tvoja deca (naslednici) razvuku biznis, da budu spokojna, pa ih redovno pozivaš telefonom po nekoliko puta dok si na poslu, pitaš ih kako su, imaju li problema, da li su jela. Pozivaš i svoje roditelje.
Meni si uzeo moj telefon dok sam na poslu, moja deca nemaju pravo da ih pitam kako su, moja majka brine za mene, ja je ne mogu pozvati. Mene kada boli stomak ili glava, moram da radim da ne bih izgubio stimulaciju.
Ti to zoveš radnom disciplinom, ja to zovem iživljavanjem nad čovekom.
Moje dete mora da radi od 18 godina, tvoje provodi vreme na moru!
Ja brinem za svoje zdravlje, kad odem kod lekara drhtim da li si mi uplatio doprinose i da li mi je knjižica overena?
Ti dolaziš luksuznim kolima, ja pešice. Na tebi su bos odela, na meni kineski bofl.
Tvoja kuća blista, imaš bezbroj soba i kupatila. Ja možda i nemam svoju sobu?
Ti ne plaćaš struju, imaš pedigre i zaštićen si kao „retka sorta“, ne plaćaš ni vodu… Tebi ne „seku“ struju i ne isključuju vodu. Meni to zadovoljstvo nije dozvoljeno. Ako ne platim struju odmah „seku“, isključuju vodu…
Tebi je trpeza puna svakojake hrane koju bacaš. E vidiš, i moja je trpeza puna — i to životnim radostima, osmesima, ljubavlju…
Ti mrziš – ja volim.
Ljubav je nešto najlepše i zato sam srećan.
Potoji vlasnik naravno. U komunizmu ne postoji vlasnik, ali radnik u komunizmu za isti rad zaradi 10 puta manje od radnika u sistemima gde postoji vlasnik….to što je neko zaradio a ti nisi ne znači da je taj kriminalac već u ogromnom broju slučajeva, 99,9% znači da je pametniji i vredniji od tebe.. vlasnik ne oplodjuje kapital tvojjim radom več svojim radom a sa tobom zaključuje Ugovor o radu za konkretne poslove i tebi plača ugovorenu zaradu i plaća ti da imaš za penziju i da imaš da se lečiš, ako ti ne radiš dobro vlasnik će zaključiti Ugovor sa nekom drugom odobom u SVOJOJ firmi…..ti si upošljenik, potpisuješ Ugovor o radu gde pišu tvoja prava i obaveze..ako sebe smatraš siromašnim to je samo tvoj problem i samo ..to kako žive bilo čija deca nij e tvoj problem i samo budala gleda tudju decu..tvoj problem su samo tvoja deca i ako ona ne žive dobro samo si ti kriv..ako si nezadovoljan daj otkaz i otvori svoju firmu ili nadji dugi posao vrlo je jednostavno..i mene bi bilo sramota da ovo napišem a još više da ovo objavim
Sve je jasno, autor teksta traži socijalnu pravdu u zemlji gde postoji klasa siromašnih i bogatih. Bez srednje klase nema boljitka, ali ovakvi kao ti to ne dozvoljavaju.
Autor teksta bar zna kad ide malo i veliko slovo, tačka i zarez, a ti komentatoru izvoli u ćacilend.
Kresojo, otkad si bre ti postao toliki jezički čistunac? Da nisi „kolektor“ ha ha ha
Ti vlasniku uopšte nisi shvatio šta je pisac hteo da kaže. Nisi ti kriv – toliki ti domet.
I u uređenijim, bogatijim državama, narod se borio i dalje se bori za svoja prava. NE PREPUŠTA VLASTI na njenoj savesti i moralu. jer vlast je kvarljiva. I vlastodršci i poslodavci žele da sa što manje troškova, rashoda dobiju veći profit. Znači, radnici moraju imati svoja prava, za koja su se izborili.
Da li vlast u Srbiji štiti investitore koji plaćaju izbore ili radnike, koji čine ovu državu kao njeni građani?
Da li institucije sprovode zakone, u prvom redu inspekcije, sudovi, tužioci, policija?
Ili se boje vlasti pa beže od kontrole i sankcionisanja poslodavaca koji krše prava radnika.
Glasamo one koji ne mare za narod.
Nema bez borbe prava.
Čovek od 50 i nešto godina hoċe da ima SVOJU sobu. Čovek koji ne shvata da su sobe u njegovom stanu ili kuċi sve njegove, te se ponaša kao tinejdžer i traži svoju sobu, definitivno nije pod libelu. Lepo ti je napisao komentator @mess, da se maneš tuđe dece u svojim „revolucionarnim manifestima“, a očeve slobodno spominji, ako imaš mooda. Tvoj odnos prema ženama si veċ odavno prezentovao. Ženomrzac koji je svojevremeno bio u stanju da napiše svakakve uvredljive gadosti o izvesnim ženama, zaslužuje da dobije par vaspitnih ċuški od muža.
Znaš ti, znaš…