Veliki broj sudskih sporova koje su pokrenuli zaposleni u obrazovanju koji primaju minimalac – tetkice, domari, administrativni radnici, odnosno svi do koeficijenta 8,62 – tražeći da im država plati regres i topli obrok i dalje nije završen.
Od prvobitne najave da će na ime neisplaćenog regresa i toplog obroka za poslednje tri godine (što je period u kome ne zastarevaju novčana potraživanja iz radnih odnosa) zaposleni moći da računaju između 300.000 do 500.000 dinara, sada se spekuliše da će iznos biti upola manji.
Naime, u momentu kada je dobijena prva presuda, sud je za obračun uskraćenih zarada koristio poslednji akt kojim je to pravo definisano, a to je Opšti kolektivni ugovor. Njim je propisano da topli obrok iznosi 20 odsto, a regres 75 odsto od prosečne zarade u Republici Srbiji, čime se došlo do pomenute računice.
Nakon što su usledile masovne tužbe, stvari su se promenile.
„Apelacioni sud i dalje prihvata tužbene zahteve, ali presuđuje po matematici koja je trenutno važeća, što je pokušaj da državu što manje košta. Sud sada kaže da kolektivni ugovori na koje se prosveta poziva, a koji daju više para, ne važe, a uzima kao meritorno ono što piše u kolektivnim ugovorima u javnim preduzećima. U njima je definisano da zaposlenom sleduje 250 dinara dnevno u bruto iznosu za ishranu i jedna dvanaestina minimalne zarade za regres. Kada se to sabere, ispadne nekih 7.000 do 8.000 mesečno, što za tri godine izađe između 150.000 i 200.000 dinara“, kaže za portal Nova ekonomija Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine.
On ističe da država i dalje ulaže Vrhovom kasacionom sudu žalbe na presude Apelacionog suda.
„Da li će Vrhovni kasacioni sud da promeni svoj stav, kao što je to uradio u slučaju banaka, još uvek ne znamo jer postupci nisu okončani. Ne očekujem da Vrhovni kasacioni sud preinači odluku jer je ovde popuno jasno da u nečemu što je minimalna zarada ne može biti nikakav dodatak, jer to onda nije minimalna zarada. A Zakon o radu jasno kažu da zaposlenom pripada regres i topli obrok“, ističe Kokot.
On kaže da Zakon o platama u državnim organima prepoznaje regres i topli obrok u koeficijentu, ali da je „potpuno jasno da tih dodataka nema ako je proizvod osnovice i koeficijenta ispod minimalne zarade, koja se zatim koriguje do minimalca“.
„Jasno je da ni profesor, ni direktor nemaju regres i topli obrok, ali dok ne pronađemo pravni osnov da pokrenemo spor i za druge kategorije zaposlenih, sada mogu pokrenuti tužbe samo oni na minimalcu“, napominje Kokot.
