Leto je i sezona godišnjih odmora, ali su Leskovčani još jednom pokazali da se na njih uvek može računati. Današnjoj redovnoj akciji dobrovoljnog davalaštva odazvalo se 92-oje, a svaki deseti je u humanoj misiji učestvovao prvi put.
Danas oko 14 sati, u prostorijama leskovačkog Crvenog krsta, gde se već nekoliko godina redovno održavaju akcije prikupljanja dragocene tečnosti, sve puno: i privremena ordinacija sa četiri ležaja i čekaonica sa 15-ak stolica. Iako se čeka red, sve se odvija po planu.
Aleksandar Golub krv daje osmi put i ima poruku za svoje vršnjake i sve ostale sugrađane:
„Kad ste zdravi i zadovoljavate ostale kriterijume, treba da date krv. Tih nekoliko minuta vašeg vremena, nekome će vratiti zdravlje ili produžiti život. Probudite tu humanost u sebi i pomozite onima koji su u nevolji“.
Na istoj misiji našlo se danas 90-ak Leskovčana i Leskovčanki, među kojima je desetak „novajlija“:
„Znam da je ovde prosek između 50 i 60 prikupljenih jedinica krvi, danas smo i mi i dobrovoljni davaoci bili vredniji. Među njima je mnogo radnika „Jure“, našeg potvrđenog saradnika u ovoj oblasti, ali hvala i svima ostalima što i tokom leta redovno učestvuju u akcijama“, kaže doktor Dragan Virijević iz niške Službe transfuzije.
Bitan faktor su i vremenski uslovi, a danas smo, kaže Virijević, imali idealan dan, iako jedan broj ljudi danas nije mogao da da krv:
„Važno je da se armija davalaca stalno obnavlja i konstantno je čini oko 4% stanovništva. Ne znam gde se Srbija, po ovom pitanju nalazi na mapi Evrope i sveta, ali znam da niški Zavod uspešno koordinira sa potrebama svih zdravstvenih centara na teritoriji koju obuhvata. Poslednjih par godina imamo trend povećanja, a prošle godine smo gotovo dostigli 50.000 prikupljenih jedinica krvi. U prvih šest meseci ove uočavamo povećanje u odnosu na isti period lane, tako da verujem da ćemo probiti i prošlogodišnji rekord“.
Broj davalaca raste, dodaje doktor Virijević, ali su i potrebe za krvlju sve veće, pa slike poput ove današnje iz Leskovca moraju da nas raduju, jer pacijenti kojima je krv neophodna zbog redovnih potreba, intervencije ili, nažalost, nakon nesreća, ne treba da strepe.
S. Stojiljković
