Čak i u najpoznatijim gradskim kafićima i restoranima u Leskovcu ovih dana možete primetiti nova lica koja vas uslužuju, a dobro poznatih konobara više nema jer je većina otišla „trbuhom za kruhom“ na sezonski rad mahom u Crnu Goru i Hrvatsku, a pojedini čak i na albanskom primorju.
Pojedini restorani u gradu su morali da modifikuju i meni jer se veliki broj kuvara takođe odlučio da zaradi nešto više novca ovog leta.
„Tačno je da smo uredili meni. Naš kuvar je otišao u Albaniju. Dobio je ponudu koja se ne odbija i troduplo veću dnevnicu nego što je dobijao kod nas i mi to razumemo. Ipak, čekamo ga raširenih ruku najesen jer smo svesni njegovog znanja i talenta i nećemo dozvoliti da ga izgubimo. Naravno, dali smo mu neplaćeno odsustvo. Restoran je i dalje u dobrim rukama“, priča za Rešetku jedan ugledni leskovački ugostitelj, a za svoju iskrenost je imao samo jedan zahtev – da ne otkrivamo njegovo ime niti naziv restorana.
Problem, kaže, imaju skoro svi ugostitelji u gradu na Veternici tokom letnje sezone.
„Njihova zarada na mesečnom nivou na moru, u zavisnosti od kvalifikacije, kreće se od 800 do 1.500 evra, pa čak i više. Kuvari uvek najbolje prolaze, ali i barmeni. Leskovački roštiljdžija na hrvatskom primorju može u sezoni da zaradi i do 5.000 evra. Znate da je to kod nas samo misaona imenica. Razumemo ljude koji žele da naplate svoje umeće i ne sputavamo svoje radnike u tome“, iskren je ovaj ugostitelj.
PRAVI MAJSTOR – IGLA U PLASTU SENA
U Leskovcu je trenutno i veliki problem sa manjkom sezonskih radnika i građevinara.
„Građevinci, zidari, keramičari, električari, tesari… Pravog majstora u ovoj struci u Leskovcu nema ni za lek, to vam garantujem. I ja sam otišao. Trenutno uređujem unutrašnjost nekoliko zgrada na jugu Francuske. I moram da vam kažem da ovakvu lovu nikada ne bih zaradio u Srbiji. Povukao sam i nekoliko svojih prijatelja. Udružili smo se, angažovani smo kao podizvođači… Dolazim kući barem jednom u dva meseca, ali barem znam da moje dete neće biti gladno. Ništa moj posao nije drugačiji od posla kamiondžije. Možda je čak i lakši, a zarada veća“, komentariše Miloš Stojanović iz Leskovca sa kojim je naš novinar razgovarao baš pred njegov nedavni povratak na posao.
Da deficit radnika na jugu Srbije postaje veliki problem tvrde i preduzimači, ali i firme koje zidaju novogradnju po Leskovcu, dok su pomenuta zanimanja bila najtraženija na poslednjem sajmu za zapošljavanje u gradu na Veternici.
Ako stepropustili...
ja sam za to da svako uradi sto misli da je za njega najbolje,pa jok ce im rade konobari dostavljci za minimalac,pa kazu drzava kriva nije drzava nego ljudi u drzavi
Tražite novo mesto za život ili živite tako ako ne znate za bolje a bolje i ne zaslužujete. Ljudi se prodali za sitniš jer su i sami ništavni.Pljujete Albance Hrvate Nemce Austrijance Turce a kada su pare u pitanju trčite i neoitate ništa.Nerod bez morala i obraza.
“Dolazim kući barem jednom u dva meseca “, komentariše Miloš Stojanović iz Leskovca… Buraz, nema nigde života ko u Srbiji, za one koji umeju da koriste mozak i preziru da im u Le gluplji od njega budu šefovi i da budu roobovi Nemačkih gazda koji su uglavnom „velikonemci“ (ne dao ti gospod bog da saznaš šta ti takav misli). U Srbiji može da se živi sasvim pristojno i bez stalnog posla, XXI vek je, neka zanimanja odumiru, dok su se nova formirala. I nema tih 300-400, pa i 1000 evra zarade više nego u Srbiji, koji bi me naterali da se odvojim od porodice. Mislim, svi smo drugačiji, različito razmišljamo, ali mišljenja sam da je Srbija definitivno oduvek bila najbolja država za život.
Mrze te i u Le, samo se praviš…