Đak generacije, Vukovac, osvajač nagrada na brojnim takmičenjima, polaznik Istraživačke stanice u Petnici, volonter Crvenog krsta. To bi, u 15 reči bio opis sjajnog mladića i budućeg lekara, Dimitrija Nikolića iz Grdelice
Kada sam ga, četiri godine ranije upoznala, kao Đaka generacije grdeličke osnovne škole “Desanka Maksimović“, bila sam ubeđena da to nije naš poslednji susret i da će Dimitrije tek postizati uspehe.
Nisam se prevarila, jer smo se videli već te jeseni povodom uspeha učenika Medicinske škole na Republičkim takmičenjima. Među njima je bio i on. Tokom četiri godine, ređale su se nagrade i pohvalnice. Uspeh besprekoran, a on ostao isti: tih i nenametljiv.
Uporan, vredan i ambiciozan, uvek je pred sobom imao ciljeve i sve postavljene, do sada je ostvario:
“Takmičarski duh se u meni probudio u trećem razredu osnovne škole. Tada sam poželeo da budem najbolji među najboljima, ne da bih svoje vrednosti dokazivao drugima, već, pre svega, sebi. Lepo je kad ostvarite ono što ste zamislili. S druge strane, volim timski rad, prihvatam kritike i spreman sam na odricanja. Željan sam znanja, radoznao i prepreke me ne sputavaju, već motivišu. Zahvalan sam svojoj porodici koja me u svemu podržala i pratila moju ambiciju. Zahvalnost dugujem i dvema školama: Osnovnoj školi u Grdelici i Medicinskoj“.
I nije Dimitrije samo pametan i vredan, već svestran mladi čovek. Voli druženje, ali i da pomaže drugima. Aktivno volontira u Crvenom krstu, jer učenost i genijalnost ne smeju da potiru čovečnost i humanost, smatra on.
Stidljivo, ali vrlo odlučno, kaže da ima viziju koju sledi:
“Nagrade na državnim takmičenjima uverile su me da sam na pravom putu i opravdale moju ambiciju. Želim da zavšim medicinu i postanem, ne samo lekar, već vrhunski stručnjak u ovoj oblasti. Tako ću se na najbolji način odužiti svojoj porodici i zajednici koja je verovala i ulagala u mene“.
Zamisao iz detinjstva polako je počela da se ostvaruje. Nema sumnje da će Dimitrije dati sve od sebe kako bi ostvario postavljene ciljeve.
I kao što sam pri prvom susretu imala osećaj da ćemo o ovom sjajnom momku tek slušati, sada znam da neće proći mnogo vremena do novog povoda za priču.
S. Stojiljković
Ako stepropustili...
Sve čestitke Dimitriju i njegovoj porodici. Dobro sam upoznala Dimitrija kao njegov nastavnik u Medicinsko školi. Jako se ponosim njegovim uspesima, na pravi način je promovisao sebe i svoju školu. Krase ga najlepše ljudske vrline-dobrota, poštenje, skromnost, strpljivost, upornost, empatija… Nadasve vredan i zainteresovan za stalno učenje i otkrivanje novih znanja. Jako se radujem što je, potpuno zasluženo, imenovan od strane nastavnika za đaka generacije Medicinske škole. Sigurna sam da će ostvariti sve svoje ciljeve i želje, i dalje nizati uspehe. Srećno Dimitrije.