Gotovo devet od deset mladih sa pravom glasa izašlo bi na izbore kada bi oni bili održani naredne nedelje, ali istovremeno 84,8 odsto njih smatra da politički sistem u Srbiji mladima uopšte ne omogućava da utiču na političke procese i odluke. To je jedan od najupečatljivijih nalaza ovogodišnjeg Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih u Srbiji, koji je deseti put objavila Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS).
Istraživanje pokazuje značajnu promenu političkih stavova mladih, posebno kada je reč o Evropskoj uniji. Članstvo Srbije u EU prvi put od 2017. godine podržava natpolovična većina mladih – 53,1 odsto, dok se 26,9 odsto tome protivi, a 19,9 odsto ne zna kako bi odgovorilo. To je ujedno najviša podrška članstvu u EU zabeležena među mladima od početka istraživanja.
Promenio se i pogled na spoljnopolitičko usmerenje zemlje. Prvi put najveći procenat mladih – 40 odsto – smatra da Srbija svoju spoljnu politiku prvenstveno treba da oslanja na EU, dok 32 odsto podržava balansiranje između Istoka i Zapada.
Istovremeno, mladi pokazuju mnogo veći interes za političko i društveno učešće nego što bi se moglo zaključiti iz njihovog poverenja u institucije. Gotovo sedam od deset ispitanika učestvovalo je u nekoj vrsti protesta, dok je oko 58 odsto tokom prethodne godine potpisivalo peticiju ili narodnu inicijativu. Gotovo 85 odsto podržava aktivnosti studentskog pokreta.
Paradoks je što je spremnost na učešće velika, dok je poverenje u političke institucije izuzetno nisko. Mladi visoko poverenje imaju praktično samo u studente, kao i u naučnike i nauku. Političke institucije imaju prosečne ocene poverenja između 1,16 i 1,20, dok ministarstva koja se bave pitanjima mladih imaju ocene niže od 1,5.
Ni poverenje u najpoznatije političke ličnosti nije visoko. Aleksandar Vučić je ove godine ocenjen sa svega 1,15, što je tek nešto više nego prošle godine, kada je imao ocenu 1,11. Za poređenje, rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić ima ocenu poverenja 2,4, naspram 2,08 prošle godine.
Menja se i odnos prema pitanju demokratije. Više od polovine mladih, 53,9 odsto, smatra demokratiju najboljim oblikom vladavine, dok 39,6 odsto smatra da je Srbiji potreban jak vođa. Istovremeno, 45,6 odsto ne smatra da je zemlji potreban jak vođa. U izveštaju se navodi da se stavovi mladih o ovim pitanjima značajno razlikuju u odnosu na period pre 2025. godine.
Nije više problem posao, već kakav
Iako je nezaposlenost nekada bila ubedljivo najveći problem mladih, slika se promenila. Kao jedan od ključnih problema nezaposlenost danas vidi 35,8 odsto mladih, naspram čak 89,1 odsto 2017. godine. Broj nezaposlenih mladih sada iznosi 62.437, što je za oko 133.000 manje nego 2014. godine.
Ali statistika zaposlenosti krije drugi problem.
Oko 55 odsto zaposlenih mladih ne radi na poziciji za koju se školovalo, dok još 11 odsto radi posao koji je samo delimično povezan sa njihovim obrazovanjem.
Zato ne čudi što su visoki troškovi života sada najveći problem mladih. Navodi ih 82,6 odsto ispitanika. Slede korupcija sa 76,9 odsto i nedostatak demokratije i pravde sa 71,3 odsto.
Za pristojan život u Srbiji mladi procenjuju da je potrebno više od 130.000 dinara mesečno, dok je prosečna zarada 121.650 dinara. Više od četvrtine mladih smatra da nikada neće moći da kupi sopstvenu nekretninu.
Uz sve to, jedan od najtežih nalaza istraživanja odnosi se na migracije. Čak 47 odsto mladih planira da se iseli iz Srbije, dok 42 odsto trenutno ne planira odlazak, ali ga ne isključuje. Među onima koji žele da odu, više od 75 odsto kao željenu destinaciju navodi neku od evropskih zemalja.
Ipak, postoji i druga strana. Među razlozima za ostanak u Srbiji većina mladih navodi želju da doprinese promeni zemlje i učini je pristojnim mestom za život i rad.
Drugim rečima, rezultati istraživanja pokazuju generaciju koja nije nezainteresovana za društvo, već upravo suprotno – politički je aktivnija, spremnija da izađe na izbore, protestuje i učestvuje u inicijativama, ali istovremeno ima vrlo malo poverenja u institucije.
Istraživanje je sprovedeno od aprila do juna 2026. godine, a obuhvatilo je 1.186 mladih od 15 do 30 godina iz Srbije. Upitnik je sadržao 98 pitanja iz oblasti političkog i društvenog učešća, vrednosti mladih, obrazovanja, zapošljavanja i mobilnosti, bezbednosti i zdravlja.
Posebno zabrinjavaju podaci o mentalnom zdravlju: 31,3 odsto mladih svoje mentalno zdravlje ocenjuje kao loše, dok se 36 odsto tokom većeg dela ili čitavog posmatranog perioda nije osećalo dobro i raspoloženo. Više od polovine, 50,3 odsto, smatra da stručna pomoć za probleme sa mentalnim zdravljem nije dovoljno dostupna.
Slika koju istraživanje ostavlja prilično je jasna: mladi žele da učestvuju i menjaju društvo, ali istovremeno ne vide dovoljno razloga da veruju institucijama, teško dolaze do sigurnog i odgovarajućeg posla, teško mogu da reše stambeno pitanje, a gotovo svaki drugi razmišlja o odlasku iz zemlje.
Izvor: Istraživanje KOMS
