Raste poverenje građana u organizacije civilnog društva – jedan je od nalaza istraživanja javnog mnjenja „Stavovi građana o učešću u demokratskim procesima 2022.“ koje je Crta predstavila povodom Međunarodnog dana organizacija civilnog društva. Skoro 50 odsto ispitanika sada smatra da civilni sektor štiti javni interes, dok je pre desetak godina tek trećina građana imala takav stav.
Oko polovine punoletne populacije veruje da je demokratija najbolji oblik uređenja za Srbiju, a sličan je i broj onih koji misle da nam je potreban jak lider koga bismo svi slušali. Budući da Crta ovo istraživanje sprovodi već 10 godina, uočava se trend da u poslednjoj deceniji stabilno raste broj građana po čijem mišljenju je demokratsko uređenje, uprkos svim nedostacima, najbolja opcija za Srbiju.
Većina (53 odsto) vidi politiku kao prostor za aktivno uključivanje građana, što ukazuje na značajan potencijal participativne demokratije. Ipak, ograničenja se ogledaju u skromnom broju građana (31 odsto) koji veruju u mogućnost promena u društvu, kao i u svega 15 odsto onih koji procenjuju da bi lično mogli da se angažuju u politici.
„Spremnost građana da se uključe u društvene procese i da se bore za ostvarivanje svojih prava i zaštitu javnog interesa važan je pokazatelj zdravlja jedne demokratije. Svedoci smo da, uprkos svemu, mnoge lokalne inicijative uporno dokazuju da građani imaju moć. U situaciji u kojoj zakoni često ostaju mrtvo slovo na papiru jer ih nadležne institucije ne sprovode dosledno, u kojoj se medijskim manipulacijama relativizuje javni interes, a javnost ispunjava konfuzijom, ne možemo olako da sudimo građanima zbog nedovoljno visokog nivoa participacije.“, kaže Vukosava Crnjanski, direktorka Crte.
Angažovanje građana u akcijama i inicijativama na lokalnom nivou bilo je u blagom porastu do izbijanja pandemije kada se, iz razumljivih razloga, situacija promenila. Tokom 2022. godine svaki peti građanin učestvovao je u nekoj akciji za rešavanje problema lokalne zajednice. Oni koji su se aktivirali najčešće su bili usmereni na komunalna (49 odsto) i ekološka pitanja (32 odsto).
Kao razlog za neangažovanost većina navodi nedostatak vremena, a petina građana kaže da nije zainteresovana. Ipak iz godine u godinu smanjuje se broj onih koji ne veruju da se građanskim aktivizmom može nešto postići.
“Iako ovo deluje kao negativan nalaz, treba imati u vidu da je ljude znatno lakše ubediti da izdvoje deo svog vremena za učešće u određenoj akciji, nego povratiti izgubljeno poverenje u delotvornost ovakvih akcija” izjavio je Vojislav Mihailović, šef javnomnenjskih istraživanja u Crti.
U pogledu konkretnih aktivnosti, najviše građana je potpisalo neku peticiju (31 odsto), na internetu je o politici diskutovalo njih 23 odsto, a 20 odsto ih je učestvovalo na protestima i demonstracijama.
„Imamo dosta lokalnih inicijativa i pokreta koji se udružuju i povezuju kako bi došli do onoga što je svima nama potrebno, a to je uspeh, makar mali uspeh i mala pobeda. U proteklom vremenu bilo je dosta tih uspeha koji građanima daju nadu da svojim angažovanjem mogu nešto da promene“, navela je Gazela Pudar Draško, direktorka Instituta za Filozofiju i društvenu teoriju.
Istraživanje je sprovedeno u novembru 2022. godine na slučajnom i reprezentativnom uzorku za Republiku Srbiju (bez KiM), kojim je obuhvaćeno 1026 ispitanika.
