Kolaž je, zapravo, kao život – ne teče pravolinijski, već je sastavljen od slojeva, pukotina i lepka. Ta tehnika u sebi nosi igru, slobodu, složenost misli i emocija, otkriva za Rešetku, autorka, Nadica Stojanović
Po profesiji master učitelj i viši diplomirani bibliotekar, po prirodi umetnik, esteta i humanista. Kolaž je samo jedna od tehnika, kojom svoje poruke prenosi svetu:
“ U svet umetnosti sam ušla još kao dete. Zavaršila sam srednju Školu za tekstil i dizajn u Leskovcu, u prvoj generaciji, ali me život odveo drugim putem. Ipak, umetnik u meni je nastavio da živi, pa svaki slobodan trenutak koristim da slikam, crtam, pravim instalacije, kolažiram. Kombinujem različite materijale i kreiram nove celine. Kolaž mi omogućava da izrazim svoje viđenje kompleksnosti različitih svetova. U tom procesu spajam stare fotografije, novinske isečke, reči, boje, note, misli – sve ono što je, kao element za sebe, ostalo nedorečeno.
Izložba “Iščekivanje“ obuhvata 26 kolaža i nastajala je oko godinu dana. Svaki rad nosi poruku o različitosti, iščekivanju i zajedništvu. Najpre će je videti beogradska publika:
“Ovo je moja druga samostalna izložba. Prva, pod nazivom “Prožimanje“, priređena je u leskovačkoj biblioteci i pre nego što sam saznala da ću u njoj zasnovati radni odnos. Poziv da se “Iščekivanjem“ najpre predstavim u jednoj od najznačajnijih kulturnih ustanova u zemlji, jako me obradovao. Velika je to čast i zato zahvaljujem kolegama, koje su prepoznale vrednost onoga što radim. Dakle, izložbu će 29. aprila, u 13 sati, u Biblioteci grada Beograda, otvoriti književnica Jasminka Petrović. Istog dana, u 18 sati, biće održano autorsko vođenje kroz izložbu, koja će, u izlogu Pozajmnog odeljenja, biti postavljena do kraja maja.
Izložba ima, kaže autorka, humanitarni karakter, jer je deo prihoda od prodaje, namenjen Udruženju “Naš svet“ u Leskovcu, koje se bavi ručnom izradom papira:
“ Upravo na tom papiru sam postavljala kolaže. Od prošle godine volontiram u ovom udruženju i već smo organizovali nekoliko likovnih i kreativnih radionica sa članovima. To su mladi ljudi, kojima je potrebna podrška u samostalnom funkcionisanju, jer, po završetku škole, često postaju nevidljivi za društvo. Ovom izložbom sam želela da prikažem lepotu različitosti. Neki od radova se zovu: Ponos, Nežnost, Zajedništvo, Dodir, Pogled, Smisao. Papir na kome su nastali, a koji su proizveli članovi udruženja, nije gladak i ujednačen, već pun nesavršenosti, kao i čovekovo iskustvo.
Radovi, iako duboko lični, tiču se i društvene stvarnosti, ističe Stojanovićeva. Ideja je da se njima podstakne razgovor o prihvatanju, različitostima i mogućnostima koje se ostvaruju saradnjom i otvaranjem jednih prema drugima. Puni su nežnosti, bola, ali i nade.
Autorka koristi priliku da zahvali organizatorima i recenzentima izložbe: književnicima dr Borisu Laziću, dr Elizabeti Georgiev i dr Mirjani Bojanić Ćirković, ilustratoru mr Bobanu Saviću Getu i slikarki Maji Jovanović Nikolić.
Ako stepropustili...
