Tridesetsedmogodišnji Novak Petković iz sela Stubla, zaseok Babin Zub, udaljenog oko 17 kilometara od Medveđe, tvrdi da već danima bezuspešno moli lokalne vlasti da mu obezbede makar jednu cisternu vode kako bi napojio stoku.
U video-obraćanju koje je dostavio redakciji Rešetke, Petković pokazuje improvizovanu baru iz koje njegove životinje trenutno piju vodu.
„Još danas i eventualno sutra imaće šta da piju, posle toga više nema vode“, kaže on dok pokazuje blatnjavu lokvu za koju tvrdi da je poslednji izvor vode za njegove dve krave, junicu, tele i tri svinje.
Prema njegovim rečima, životinje su primorane da piju vodu iz mesta u kojem se istovremeno valjaju svinje, a ni taj izvor više ne može da zadovolji njihove potrebe jer ubrzano presušuje.
Petković tvrdi da je više od deset dana pokušavao da stupi u kontakt sa predsednikom Opštine Medveđa Draganom Kulićem, njegovim zamenikom i drugim nadležnim službama, ali da odgovora nije bilo.
„Tražim samo jednu cisternu vode. Ništa više. Ne tražim novac, ne tražim pomoć za sebe, samo da životinje ne uginu od žeđi“, navodi on.
Njegova situacija dodatno je teška jer se i sam nalazi u ozbiljnom zdravstvenom stanju.
Petković je pacijent na dijalizi nakon otkazivanja bubrega, dok u domaćinstvu živi sa nepokretnim ocem i teško obolelom majkom koja prima terapije i infuzije.
„Ne mogu da skupim dovoljno hrane za stoku, a sada više nemam ni vode za njih. Ako ovako ostane, moraću da ugasim poljoprivredno gazdinstvo“, kaže ovaj domaćin.
Posebno je ogorčen jer smatra da su nadležni ignorisali njegove probleme godinama unazad.
Kako tvrdi, ranije je od lokalne samouprave tražio pomoć zbog puta koji je odnela voda, ali i zbog štete koju je trpeo na mehanizaciji, međutim, nikada nije dobio konkretnu podršku.
U svojoj ispovesti čak sugeriše da je razlog ignorisanja to što je javno govorio da su prethodni opštinski funkcioneri više pomagali ljudima nego sadašnja vlast.
Njegove tvrdnje ponovo otvaraju pitanje odnosa države i lokalnih samouprava prema malim poljoprivrednicima, naročito u udaljenim i demografski ugroženim područjima juga Srbije.
Dok se sa najviših državnih adresa gotovo svakodnevno govori o rekordnim ulaganjima u poljoprivredu i podršci domaćinima, pojedini stočari tvrde da su ostavljeni na milost i nemilost sopstvenim problemima, bez osnovne pomoći koja im je potrebna za opstanak.
U slučaju Novaka Petkovića, ta pomoć trenutno se svodi na jednu cisternu vode.
A vreme, kako kaže, ističe.
D.Marinković
